SAMOSTAN SV. IVANA KRSTITELJA ZEMUN

Aktivnosti

Revijalni koncert

Već duže vreme u našoj crkvi nije bilo, inače među Zemuncima omiljenih i dobro posećenih koncerata. Razlog za to je, razume se, pandemija kovida 19 koja nam je između ostalog uskratila i posetu koncertima! Zato je violinski koncert dveju učenica srednje škole dr. Vojislav Vučković” iz Beograda  predstavljao pravo osveženje i radostan događaj. Koncert je održan u petak 23.04, uz puno poštovanje propisanih mera o nošenju maski, držanju distance i broju prisutnih. Takođe, na ulazu u crkvu su bile obezbeđene bočice za dezinfekciju ruku, maske za zaboravne posetioce a rastojanje je obeleženo postavljanjem programa na klupe.

Imali smo zadovoljstvo da prisustvujemo i uživamo u, kako se to kaže, živom muziciranju tj. da pratimo sviranje dveju mladih učenica violine već pomenute škole. To  su bile Đurđa Zogović, prva godina i Durđica Ivanović, treća godina, a u klasi prof. Biljane Jakšić-Nikolić. Izvele su nam vrlo interesantan i prilično zahtevan program. Za klavirom, korepetitor, bila je prof. Tatjana Simonović. Đurđa nam je izvela: N. Baklanova – Etida br. 6; Š Berio – Koncert br.7 u G-duru I stav; P. Stojanović – Romansa, H.Vijenjavski – Skerco Tarantela.

Đurđica je na programu imala: A. Hačaturijan – Nokturno iz svite „Maskarada“; P. Rode – Karpis opus 22, br 24; J.S. Bach – Žiga iz Partite br. 3 u E duru. H.Vieuktemps – Veliki koncert br. 4 u D-molu I stav; A. Zarzicki – Mazurka br.1. Ovaj njihov nastup je bio uvod, priprema, za republičko takmičenje. Publika je aplauzom nagradila izvođenje mladih umetnica. Posle toliko vremena mogli smo da uživamo u umetničkoj muzici i u dobroj akustici naše crkve. Našim mladim umetnicama i njihovim profesorkama zahvalili smo malom pažnjom – buketima cveća. Na kraju koncerta pater Željko je pozdravio mlade izvođače i njihove profesore pozvavši ih da nam opet dođu i obraduju nas ovako lepim muziciranjem.

Želim da napomenem da su kao podrška našim izvođačima u publici bile i njihove koleginice iz muzičke škole koje su na kraju poželele da vide orgulje. Večina od njih nisu nikad videli prave orgulje. Naša dirigentkinja ih je povela na hor da ih vide i čuju. Jedan mali učenuk klavira je čak odsvirao na njima jednu svoju vežbu a četvorogodišnja devojčica je sa strahopoštovanjem pitala: “ da li smem i ja da pritisnem neku dirku“. Nravno , na njenu radost to joj je omogućeno. Jedan lep koncert završio se, za ove učenike, i jednim novim saznanjem o instrtumentu sa kojim se ne susreću tako često.

Ostaje nam da se nadamo da će ovakvih koncerata biti još i da našim mladim izvođačima poželimo uspeh na takmičenju.

Marija Galun

Nedjelja Dobroga Pastira 58. Svetski dan molitve za duhovna zvanja

“

“Bog gleda što je u srcu (1 Sam 16), Gospodin želi oblikovati srca očeva i majki: otvorena srca, sposobna za velike stvari, darežljiva u sebedarju, sućutna u smirivanju tjeskobe i nepokolebljiva u jačanju nade. Sve su te karakteristike uvelike potrebne svećenicima i posvećenim osobama, osobito u današnje vrijeme koje je obilježeno krhkošću i patnjama uzrokovanim pandemijom koja je urodila nesigurnošću i strahom glede budućnosti i samoga smisla života. Bog nam se ne objavljuje na spektakularan način  On nam postupno otkriva svoje naume; obraća nam se tiho u dubini srca, postajući nam blizaki govoreći nam preko naših misli i naših osjećaja. Tako se događa i u duhovnom pozivu: Božji glas uvijek poziva na izlazak, na sebedarje, na nadilaženje uobičajenih granica. Nema vjere bez riskiranja…….” stoji u poruci svetog oca Franje u povodu 58. svetskog dana molitve za duhovna zvanja 25. aprila 2021.

Naša verska zajednica se takođe pridružila molitvama za duhovna zvanja. Svesni smo činjenica da je velika kriza u pogledu odziva za duhovna zvanja. Naš grad je ostao bez časnih sestara franjevki, časne sestre reda sv. Vinka polako napuštaju naš grad Zemun u kome su časne sestre bile decenijama prisutne i delovale ostaje bez njih. Kroz čitavu sedmicu uoči Nedelje Dobrog Pastira molili smo za duhovna zvanja. Tokom tih dana koristili  smo se predloženim tekstovima iz: „Molitveni priručnik –  prilikom proslave 58. svjetskog dana molitve za duhovna zvanja“. U četvrtak 29. 4. imali smo Euharistijsko klanjanje u toku kog smo takođe koristili tekstove iz priručnika a u petak dan kasnije pater Željko je predvodio  molitvu krunice (slavne otajstva) s propratnim razmatranjima predloženim u molitvenom priručniku. Za molitvu vernika kroz  misna slavlja tokom sedmice smo koristili predložene tekstove.

Žetva je velika a poslenika malo! Molimo Gospodina da  nam pošalje dobre i svete svećenike, molimo Ga da ohrabri one koje je pozvao u svoju službu da se odazovu pozivu i odlučno kažu: ”da, evo me Gospodine”. Molimo za duhovna zvanja i u danima koji su pred nama.

Marija Galun

Sjećanje na Mariju Vidas Mimicu (1931. – 2021.)

Da je ova pandemija veoma ozbiljna potvrđuje nam i to što nam je odnela još jednog dragog člana našeg zbora. U velikoj nedelji naš Stvoritelj je pozvao k sebi našu Mariju Vidas Mimicu kako smo je svi zvali. U poodmaklim godinama već duže vreme nije dolazila u naš zbor ali smo bez obzira na to održavali vrlo žive kontakte sa njom. Član crkvenog zbora je postala još kao učenica što će reči još pre drugog svetskog rata. Bila je osoba blage naravi, spremna da uvek priskoči u pomoć, veoma osetljiva na potrebe drugih. Mimica nas je podržavala, u svim akcijama koje je vodila udruga „Savršeno srce“i to i finansijski i svojim predlozima. Bez obzira na broj godina bila je vrlo bistrog uma i često je znala da me zadivi svojim zapažanjima a i sećanjima. Opraštajući se od nje znam da će za njom ostati još jedna praznina ali da smo dobili onog koji će se zauzimati za nas kod našeg Stvoritelja.

Pokoj večni daruj joj Gospodine.

Sjećanje na Češka Čivljaka (1934.- 2021.)

Naš mali crkveni zbor ostao je bez, nama dragog, člana Čivljak Češka.

Već jedno vreme, zbog  narušenog zdravlja, on nije učestvovao u našim misnim slavljima i nije dolazio na probe hora.  Bio je izvanredan tenor i svojim pevanjem  je veoma doprinosio dobroj zvučnosti našeg zbora. Njegovo odsustvo se vrlo primetilo i naš dirigent je znala da kaže : „e da nam je sad tu Češko sve bi bilo bolje.“ Nedostajao nam je i u našim druženjima posle mise. Bio je čovek vedrog duha, vrlo pažljiv prema svima nama, uvek spreman za šalu. Na našim putovanjima ( na smotri horova Franjevačke provincije) znao je da svojim dosetkama prekrati vreme dugih putovanja. Ostali smo bez jednog važnog člana našeg zbora, dobrog čoveka i zato sećanja na njega ne mogu nestati i ostaće ugrađena u stub našeg zbora. Opraštajući se od njega želimo da verujemo da je stigao na mnogo bolje mesto nego što je ovaj naš svet.

Pokoj večni daruj mu Gospodine!

ZAHVALA

DRAGI VERNICI

Želimo vam srećan i blagoslovljen Uskrs!

U ovim danima pandemije korona virusa, kada su na snazi brojna ograničenja, vi ste pokazali veliku spremnost da podržite finansijski, i time pomognete, uređenje  Božjeg Groba i  same crkve.  Zahvaljujući tome naša crkva je i svojim izgledom dostojno dočekala najveći blagdan Uskrsnuće Gospodinovo. Ne manje važna je i činjenica da smo pokazali da je naša zajednica živa i da i u ovim teškim uslovima opstaje. Zahvalni smo vam na podršci i pozivamo vas da i dalje izgrađujemo našu malu zajednicu. Želeći vam obilje Božjeg blagoslova srdačno vas pozdravljamo.

Članovi udruge „Savršeno srce“

Sećanje

U ovim danima kad smo pritisnuti pandemijom koronavirusa, kada svakodnevno slušamo o odlasku poznatih ličnosti, suočeni smo sa gubitkom nama drage sestre Blandine. Sestra Blandina je već dugo imala zdravstvenih problema.  U svakom susretu sa njom hrabrila sam je da će biti bolje, da se bori. Na vest o pogoršanju njenog zdravstvenog stanja ujedinili smo se u molitvi da Isus i Nebeska Majka budu uz nju u ovoj borbi. Stvoritelj je odlučio da je pozove k sebi. Sestra Blandina je bila deo zajedince sv. Vinka Paulskog koja je delovala u Zemunu preko osam decenija. Popularno smo ih zvali „bolničke sestre“ jer je njihovo glavno  delovanje bilo u radu sa bolesnicima u zemunskoj bolnici, koju su one podigle. Tako je i sestra Blandina svoj radni vek provela u toj bolnici. Stari Zemunci pampte njihovo prisustvo kako u bolnici tako i u našoj Franjevačkoj crkvi. Svećenici naše franjevačke crkve su bili njihovi duhovnici, vodili su misna slavlja u njihovoj kapelici. Nakon penzionisanja sestra Blandina se aktivno uključila u rad Caritasa. Uvek je bila spemna da pomogne onima u potrebi. Često je znala da kaže  kad je svima nama neki problem izgledao nerešiv, „može to – samo se još malo potrudimo“. Svojim delovanjem i prisustvom ostavila je neizbrisivi pečat u srcima mnogih Zemunaca. Sa tugom gledam na njeno prazno mesto u našoj crkvi ali i sa nadom da smo dobili još jednog zagovornika kod našeg Stvoritelja.

Pokoj vječni daruj joj Gospodine i svjetlost vječna svjetlila  njojzi.

Marija Galun