Revijalni koncert
Već duže vreme u našoj crkvi nije bilo, inače među Zemuncima omiljenih i dobro posećenih koncerata. Razlog za to je, razume se, pandemija kovida 19 koja nam je između ostalog uskratila i posetu koncertima! Zato je violinski koncert dveju učenica srednje škole dr. Vojislav Vučković” iz Beograda predstavljao pravo osveženje i radostan događaj. Koncert je održan u petak 23.04, uz puno poštovanje propisanih mera o nošenju maski, držanju distance i broju prisutnih. Takođe, na ulazu u crkvu su bile obezbeđene bočice za dezinfekciju ruku, maske za zaboravne posetioce a rastojanje je obeleženo postavljanjem programa na klupe.
Imali smo zadovoljstvo da prisustvujemo i uživamo u, kako se to kaže, živom muziciranju tj. da pratimo sviranje dveju mladih učenica violine već pomenute škole. To su bile Đurđa Zogović, prva godina i Durđica Ivanović, treća godina, a u klasi prof. Biljane Jakšić-Nikolić. Izvele su nam vrlo interesantan i prilično zahtevan program. Za klavirom, korepetitor, bila je prof. Tatjana Simonović. Đurđa nam je izvela: N. Baklanova – Etida br. 6; Š Berio – Koncert br.7 u G-duru I stav; P. Stojanović – Romansa, H.Vijenjavski – Skerco Tarantela.
Đurđica je na programu imala: A. Hačaturijan – Nokturno iz svite „Maskarada“; P. Rode – Karpis opus 22, br 24; J.S. Bach – Žiga iz Partite br. 3 u E duru. H.Vieuktemps – Veliki koncert br. 4 u D-molu I stav; A. Zarzicki – Mazurka br.1. Ovaj njihov nastup je bio uvod, priprema, za republičko takmičenje. Publika je aplauzom nagradila izvođenje mladih umetnica. Posle toliko vremena mogli smo da uživamo u umetničkoj muzici i u dobroj akustici naše crkve. Našim mladim umetnicama i njihovim profesorkama zahvalili smo malom pažnjom – buketima cveća. Na kraju koncerta pater Željko je pozdravio mlade izvođače i njihove profesore pozvavši ih da nam opet dođu i obraduju nas ovako lepim muziciranjem.
Želim da napomenem da su kao podrška našim izvođačima u publici bile i njihove koleginice iz muzičke škole koje su na kraju poželele da vide orgulje. Večina od njih nisu nikad videli prave orgulje. Naša dirigentkinja ih je povela na hor da ih vide i čuju. Jedan mali učenuk klavira je čak odsvirao na njima jednu svoju vežbu a četvorogodišnja devojčica je sa strahopoštovanjem pitala: “ da li smem i ja da pritisnem neku dirku“. Nravno , na njenu radost to joj je omogućeno. Jedan lep koncert završio se, za ove učenike, i jednim novim saznanjem o instrtumentu sa kojim se ne susreću tako često.
Ostaje nam da se nadamo da će ovakvih koncerata biti još i da našim mladim izvođačima poželimo uspeh na takmičenju.
Marija Galun
Nedjelja Dobroga Pastira 58. Svetski dan molitve za duhovna zvanja
“
“Bog gleda što je u srcu (1 Sam 16), Gospodin želi oblikovati srca očeva i majki: otvorena srca, sposobna za velike stvari, darežljiva u sebedarju, sućutna u smirivanju tjeskobe i nepokolebljiva u jačanju nade. Sve su te karakteristike uvelike potrebne svećenicima i posvećenim osobama, osobito u današnje vrijeme koje je obilježeno krhkošću i patnjama uzrokovanim pandemijom koja je urodila nesigurnošću i strahom glede budućnosti i samoga smisla života. Bog nam se ne objavljuje na spektakularan način On nam postupno otkriva svoje naume; obraća nam se tiho u dubini srca, postajući nam blizaki govoreći nam preko naših misli i naših osjećaja. Tako se događa i u duhovnom pozivu: Božji glas uvijek poziva na izlazak, na sebedarje, na nadilaženje uobičajenih granica. Nema vjere bez riskiranja…….” stoji u poruci svetog oca Franje u povodu 58. svetskog dana molitve za duhovna zvanja 25. aprila 2021.
Naša verska zajednica se takođe pridružila molitvama za duhovna zvanja. Svesni smo činjenica da je velika kriza u pogledu odziva za duhovna zvanja. Naš grad je ostao bez časnih sestara franjevki, časne sestre reda sv. Vinka polako napuštaju naš grad Zemun u kome su časne sestre bile decenijama prisutne i delovale ostaje bez njih. Kroz čitavu sedmicu uoči Nedelje Dobrog Pastira molili smo za duhovna zvanja. Tokom tih dana koristili smo se predloženim tekstovima iz: „Molitveni priručnik – prilikom proslave 58. svjetskog dana molitve za duhovna zvanja“. U četvrtak 29. 4. imali smo Euharistijsko klanjanje u toku kog smo takođe koristili tekstove iz priručnika a u petak dan kasnije pater Željko je predvodio molitvu krunice (slavne otajstva) s propratnim razmatranjima predloženim u molitvenom priručniku. Za molitvu vernika kroz misna slavlja tokom sedmice smo koristili predložene tekstove.
Žetva je velika a poslenika malo! Molimo Gospodina da nam pošalje dobre i svete svećenike, molimo Ga da ohrabri one koje je pozvao u svoju službu da se odazovu pozivu i odlučno kažu: ”da, evo me Gospodine”. Molimo za duhovna zvanja i u danima koji su pred nama.
Marija Galun
Sjećanje na Mariju Vidas Mimicu (1931. – 2021.)
Da je ova pandemija veoma ozbiljna potvrđuje nam i to što nam je odnela još jednog dragog člana našeg zbora. U velikoj nedelji naš Stvoritelj je pozvao k sebi našu Mariju Vidas Mimicu kako smo je svi zvali. U poodmaklim godinama već duže vreme nije dolazila u naš zbor ali smo bez obzira na to održavali vrlo žive kontakte sa njom. Član crkvenog zbora je postala još kao učenica što će reči još pre drugog svetskog rata. Bila je osoba blage naravi, spremna da uvek priskoči u pomoć, veoma osetljiva na potrebe drugih. Mimica nas je podržavala, u svim akcijama koje je vodila udruga „Savršeno srce“i to i finansijski i svojim predlozima. Bez obzira na broj godina bila je vrlo bistrog uma i često je znala da me zadivi svojim zapažanjima a i sećanjima. Opraštajući se od nje znam da će za njom ostati još jedna praznina ali da smo dobili onog koji će se zauzimati za nas kod našeg Stvoritelja.
Pokoj večni daruj joj Gospodine.
Sjećanje na Češka Čivljaka (1934.- 2021.)
Naš mali crkveni zbor ostao je bez, nama dragog, člana Čivljak Češka.
Već jedno vreme, zbog narušenog zdravlja, on nije učestvovao u našim misnim slavljima i nije dolazio na probe hora. Bio je izvanredan tenor i svojim pevanjem je veoma doprinosio dobroj zvučnosti našeg zbora. Njegovo odsustvo se vrlo primetilo i naš dirigent je znala da kaže : „e da nam je sad tu Češko sve bi bilo bolje.“ Nedostajao nam je i u našim druženjima posle mise. Bio je čovek vedrog duha, vrlo pažljiv prema svima nama, uvek spreman za šalu. Na našim putovanjima ( na smotri horova Franjevačke provincije) znao je da svojim dosetkama prekrati vreme dugih putovanja. Ostali smo bez jednog važnog člana našeg zbora, dobrog čoveka i zato sećanja na njega ne mogu nestati i ostaće ugrađena u stub našeg zbora. Opraštajući se od njega želimo da verujemo da je stigao na mnogo bolje mesto nego što je ovaj naš svet.
Pokoj večni daruj mu Gospodine!
ZAHVALA
DRAGI VERNICI
Želimo vam srećan i blagoslovljen Uskrs!
U ovim danima pandemije korona virusa, kada su na snazi brojna ograničenja, vi ste pokazali veliku spremnost da podržite finansijski, i time pomognete, uređenje Božjeg Groba i same crkve. Zahvaljujući tome naša crkva je i svojim izgledom dostojno dočekala najveći blagdan Uskrsnuće Gospodinovo. Ne manje važna je i činjenica da smo pokazali da je naša zajednica živa i da i u ovim teškim uslovima opstaje. Zahvalni smo vam na podršci i pozivamo vas da i dalje izgrađujemo našu malu zajednicu. Želeći vam obilje Božjeg blagoslova srdačno vas pozdravljamo.
Članovi udruge „Savršeno srce“
Sećanje
U ovim danima kad smo pritisnuti pandemijom koronavirusa, kada svakodnevno slušamo o odlasku poznatih ličnosti, suočeni smo sa gubitkom nama drage sestre Blandine. Sestra Blandina je već dugo imala zdravstvenih problema. U svakom susretu sa njom hrabrila sam je da će biti bolje, da se bori. Na vest o pogoršanju njenog zdravstvenog stanja ujedinili smo se u molitvi da Isus i Nebeska Majka budu uz nju u ovoj borbi. Stvoritelj je odlučio da je pozove k sebi. Sestra Blandina je bila deo zajedince sv. Vinka Paulskog koja je delovala u Zemunu preko osam decenija. Popularno smo ih zvali „bolničke sestre“ jer je njihovo glavno delovanje bilo u radu sa bolesnicima u zemunskoj bolnici, koju su one podigle. Tako je i sestra Blandina svoj radni vek provela u toj bolnici. Stari Zemunci pampte njihovo prisustvo kako u bolnici tako i u našoj Franjevačkoj crkvi. Svećenici naše franjevačke crkve su bili njihovi duhovnici, vodili su misna slavlja u njihovoj kapelici. Nakon penzionisanja sestra Blandina se aktivno uključila u rad Caritasa. Uvek je bila spemna da pomogne onima u potrebi. Često je znala da kaže kad je svima nama neki problem izgledao nerešiv, „može to – samo se još malo potrudimo“. Svojim delovanjem i prisustvom ostavila je neizbrisivi pečat u srcima mnogih Zemunaca. Sa tugom gledam na njeno prazno mesto u našoj crkvi ali i sa nadom da smo dobili još jednog zagovornika kod našeg Stvoritelja.
Pokoj vječni daruj joj Gospodine i svjetlost vječna svjetlila njojzi.
Marija Galun
Akcija prikupljanja pomoći stradalima u zemljotresu
Jak zemljotres koji je pogodio Petrinju, Sisak i okolna mesta naneo je ogromnu štetu stanovništvu. Veliki broj porodica ostalo je bez ičega, krova nad glavom i svega što su godinama sticali. U ovim hladnim danima, dok zemlja još uvek podrhtava, njihova muka je golema. Taj najjači potres osetili smo i mi ovde u Zemunu i Beogradu, i na trenutak je osećaj straha ovladao i nama. Pogled na slike tih porušenih kuća i razorenih domova, tera nas na razmišljanje o akciji kako pomoći. Ti ljudi su Božja stvorenja dakle naša braća pa hajde da im pomognemo, da im kažemo da smo tu da u granicama naših mogućnosti želimo da im olakšamo patnje kroz koje prolaze. Molili smo se i molimo za njih, služena je sv. Misa ali kako sv. Pavle kaže važna su i dela. Pokrenuli smo akciju prikupljanja novčane pomoći. Akcija nije vremenski ograničena tako da svako od vas koji želi i kad može i koliko može, može da da svoj doprinos. Svoje priloge možete dati u sakristiji ili kancelariji našeg samostana u ulici Štrosmajrova br. 6 u Zemunu i za eventualne informacije na telefon br. 011/ 2198134. Na pragu smo korizme, vremena koje nas poziva na žrtvu i veću posvećenost bližnjemu pa vas pozivam da i u tom duhu uzmete učešća u ovoj akciji kao što ste se i do sada odazivali našim pozivima. Naša udruga „Savršeno srce“ zbog pandemije koronavirusa neće organizovati prodaju prigodnih predmeta, kao što smo činili ranijih godina, ali uzima učešće u ovoj akciji i pozivamo i vas da nam se pridružite.
Neka nas Božji blagoslov prati u ovome i pomogne da naša dela budu plodonosna.
Marija Galun
Svetska molitvena osmina za jedinstvo kršćana
Ostanite u mojoj ljubavi i donosit ćete mnogo roda
/Iv 15,1-17/
Tekstove za svesku “Molitvena osmina za jedinstvo kršćana 2021”. pripremila je zajednica monahinja iz Grandshampa – Areuse Švajcarska. Odabrana tema je „Ostanite u mojoj ljubavi i donosit ćete mnogo roda“ /Iv 15,1-17/
Ostati u Božjoj ljubavi znači pomiriti se sa sobom. Ostati u Kristu je unutrašnji stav koji se tokom vremena ukorenjuje u nama. On može biti nadjačan borbom oko onoga što je potrebno za život i ugrožen skretanjem i izazovima života. Živimo u vremenima u kojem ništa ne štiti dušu. Mi kršćani, koji poznajemo veliku vrednost duhovnog života, imamo odgovornost i moramo se sjediniti i pomoći jedni drugima. Zajedništvo s Kristom traži zajedništvo s drugima. Približiti se drugima, živeti u zajednici s drugima, koji se katkad jako razlikuju od nas, jeste izazov.
Naša mala franjevačka zajednica vernika uzela je učešće u ovim molitvama. U skladu sa trenutnim mogućnostima, zbog prisustva pandemije kovida 19, orgnizovali smo zajedničku molitvu uz svetu misu. Preporuka našeg pater Željka bila je da isto molimo i u krugu porodice. Molitvena osmina za jedinstvo kršćana, svake godine, odvija se od 18. do 25. januara. Preporuka je da se cele ove godine molima na tu nakanu.
Završiću stihovima iz psalma 96:
Pjevajte Gospodinu pjesmu novu!
Pjevaj Gospodinu, sva zemljo!
Pjevajte Gospodiu, hvalite ime njegovo!
Navješćujte iz dana u dan spasenje njegovo,
Kazujte poganima njegovu slavu,
Svim narodima čudesa njegova.
Marija Galun
Proslava blagdana svetog Franje Asiškog
Hvaljen budi, Gospodine moj,
sa svim stvorenjima svojim,
napose s bratom gospodinom suncem.
Od njega nam dolazi dan
i svojim nas zrakama grije.
Hvaljen budi, Gospodine moj,
po onima koji praštaju iz ljubavi Tvoje
i podnose rado bijede života.
Hvalite i blagoslivljajte Gospodina moga,
zahvaljujte njemu, služite njemu
svi u poniznosti velikoj!
Iz pesme “Pohvala stvorova”
svetog Franje Asiškog
Blagdan svetog Franje proslavili smo ove godine skromnije, u skladu sa merama koje su propisane zbog korona virusa. Skromnije da ali sa mnogo više žara, molitve i da, po ugledu na dragog nam sveca, iskušenja koja su pred nama sa puno strpljenja savladamo. Pripremu za proslavu samog blagdana imali smo tokom trodnevnice koju je vodio naš pater Željko. Prigodnim tekstovima i molitvama, posle večernje svete mise, prihvatali smo poruke koje nam je sveti Franjo ostavio. U predvečerje blagdana svetog Franje, već po staroj tradiciji, kratkim obredom prisećajuči se Franjinog preminuća, to jest prelaska iz ovog života u život vječni, dočarali smo trenutak susreta svetog Franje sa, kako ju je on zvao, „Sestricom smrti» Sam blagdan obeležili smo svečanom svetom misom koju je predvodio velečasni Aleksandar Ninković iz Beograda. Naš zbor se potrudio da svojim pevanjem tu svečanost uveliča.
„Svevišnji dični Bože,rasvijetli tmine moga srca i podaj mi pravu vjeru,
čvrsto ufanje i savršenu ljubav, smisao i spoznaju, da izvršim tvoju svetu volju“.
Sv. Franjo Asiški
Marija Galun
Naša zvona
Pre više meseci pisala sam o našim zvonima koja se već duže vreme zbog kvara ne oglašavaju kao i potrebe da se ona ponovo stave u funkciju. Zamolila sam vas tada da svojim prilozima pomognete i tako obezbedimo sredstva da se otkloni kvar i da se naša zvona opet čuju u našem Zemunu. Na žalost u isto vreme se pojavila i pandemija koronavirusa i reklo bi se da je sve stalo. Kada je puno toga prestalo da radi, kada je bilo ograničeno kretanje, kada je toliko toga promenilo naš svakidašnji život, veliki entuzijazam našeg pater Željka i velika volja, spremnost, sposobnost i uporan rad našeg Lakija, doveli su do toga da naša zvona ponovo budu u funkciji. Prvo se oglaslio jedno zvono pa drugo a na blagdan Velike Gospe oglasila su se sva tri u svom punom prekrasnom zvuku. Potekla je i neka suza jer su nas ona podsetila na one dane kad su ona bila deo našeg života.
Na kratko bih se osvrnula na istorijat zvona u našoj crkvi a što je zabeleženo u hronici samostana.
Prva zvona skinuta su sa crkvenog tornja Franjevačke crkve sv. Ivana Krstitelja 23. avgusta 1916. god. u ratne svrhe i to: veliko zvono sv.Josipa i malo Gospino zvono. Zvono sv. Josipa teško je bilo 336 ½ kg. Vojska je preuzela zvono a oštetni iznos je iznosio 1344 krune. Gospino zvono težilo je 62 kg i vojska je preuzela zvono uz odštetu od 248 kruna. Zvona su na kolodvoru predata 7. septembra 1916.
21. aprila 1929. god. dobila je naša crkva nova zvona: veliko od 327 kg koje je posvećeno sv. Ivanu Krstitelju, srednje od 188 kg posvećeno Majci Božjoj i malo 101,5 kg posvećeno sv. Antunu. „Zvona zvone u akordu a, c, e i to čisto i vrlo ugodno“ – stoji u hronici. Dalje u hronici stoji: „bilo je dosta muka da se prikupe sredstva za nova zvona koja će biti velika koliko može tornjić podneti i da ih bude barem tri“. Zvona je blagoslovio župnik Dr. Alojzije Vincetić. Parada je bila velika: vatrogasci, osnovne škole, biciklisti, jahači, opatice, pjevačko društvo Tomislav i Rodoljub, vojna muzika, odličnici vojske i civili. Tako su postavljena naša sadašnja zvona.
Na nama je da o ovom nasleđu vodimo brigu i ostavimo budućim generacijama. Kada u podne zazvoni drugo zvono / posvećeno Majci Božjoj/ pozivajući nas na molitvu „Anđeo Gospodji“ setimo se svih onih koji su pre mnogo decenija a i onih koji su danas svojim darom doprineli da čujemo divan zvuk zvona.
Zahvaljujemo se svim dobrotvorima i preporučujemo za buduće akcije koje imamo u planu i o kojima ćemo svakako još pisati.
Marija Galun
