Blagdan svetog Franje Asiškog
Proslavili smo blagdan sv. Franje Asiškog, utemeljitelja Franjevačkog reda. Za proslavu blagdana pripremili smo se trodnevnicom koja je predhodila samom blagdanu. Prvog dana trodnevnice imali smo meditativno kazivanje: Susret sv. Franje sa gubavcem. Profesorka Marijana Ajzenkol nam je na veoma duhovan način donela taj tekst. Uz diskretnu muzičku pratnju mogli smo da pratimo opis tog događaja. Trebalo bi da se zamislimo kako mi danas susrećemo „gubavce“? Ko su gubavci našeg vremena? Ko je gubavac u mom životu, koga to ne podnosim? Gubavac može biti svaki čovek koji je u potrebi i kako se ja odnosim prema njemu? Svakog dana pruža nam se prilika da se suočimo sa smim sobom, razmislimo da li činimo pravu stvar, pobedimo sebe. Sveti Franjo nam je dobar primer za to.
Drugog dana na programu je bila: „Pjevana Večernja od blagdana sv. Franje“- Audio, koju su pevale časne sestre iz Đakova. Tog dana, na blagdan Anđela čuvara, imali smo krštenje male Julijane, ćerke naše Ane i Lakija. O samom krštenju nešto više u tekstu koji sledi.
Trećeg dana trodnevnice a pre sv. mise, molili smo Franjevačku krunicu a nakon svete mise usledio je Obred preminuća svetog Franje.
Sam blagdan proslavili smo svečanom svetom misom koju je predvodio vlč. Darko Rac, župnik u Bačincima uz koncelebraciju pater Željka.
Kroz sve ove dane imali smo priliku da se podsetimo na život ovog velikog sveca kao i na ostavštinu koju nam je ostavio kao putokaz koji
treba da sledimo.
Svevišnji, slavni Bože,
rasvijetli tamu moga srca.
Daj mi pravu vjeru,
čvrstu nadu, savršenu ljubav; mudrost i
spoznaju, o Gospodine,
da izvršim tvoju svetu i istinsku volju!
(Molitva sv. Franje pred križem)
Marija Galun
[ngg src=”galleries” ids=”143″ display=”basic_thumbnail”]Krštenje
Na blagdan Anđela čuvara, u našoj crkvi, imali smo krštenje male Julijane, ćerke naših Ane i Lakija. Zbog epidemiološke situacije kovida 19 sam obred obavljen je u krugu najuže porodice i kumova.
Pater Željko je toplim rečima pozdravio prisutne a sam obred krštenja protekao je u posebno naglašenoj duhovnosti. Kumovi i roditelji su se u svoje i ime malene odrekli dela Sotone i ispovedili veru u Boga. Nakon obreda krštenja usledila je sveta misa i propoved u kojoj nas je pater Željko, po ko zna koji put, svojom dubokom duhovnošću podsetio na poruke Evanđelja i još jednom poželeo maloj Julijani dobrodošlicu u našu kršćansku zajednicu.
Kako je ovo bio i drugi dan trodnevnice sv. Franji završit ću našoj maloj krštenici sa blagoslovom koji je sv. Franjo volio udjeljivati:
Neka Te blagoslovi Gospodin i neka te čuva.
Neka Te licem svojim obasja, milostiv neka Ti bude.
Neka pogled svoj Gospodin svrne na Tebe i mir Ti podari.
Marija Galun
[ngg src=”galleries” ids=”144″ display=”basic_thumbnail”]Tjedni listić broj 500
Prilog 500-tom broju Tjednog listića započet je rečima: ”Gospodine, Bože naš, danas, na blagdan Uznesenja Blažene djevice Marije, Tvoje i naše Majke, pred nama je 500-ti broj omiljenog Tjednog listića Franjevačke crkve i samostana svetog Ivana Krstitelja u Zemunu”. Tjedni listić je pokrenuo naš pater Željko. Prvi broj je izašao 12. februara 2012. godine i sve do danas, svake nedelje obogaćuje nas svojim duhovnim sadržajem. Svake nedelje, odštampani primerci listića, nas sačekaju na ulazu u crkvu tako da ga svaki vernik može uzeti, poneti kući i na miru pročitati poruke koje nam on donosi. Ne retko vernici uzimaju po više primeraka te ih nose svojim prijateljima, rodbini, onima koji nisu mogli doći. Listić dostavljamo i putem mail-a, viber-a i na taj način on stiže u mnoge domove ne samo Zemuna već i Beograda. Svake nedelje listić se postavlja i na samostansku veb stranicu i tako je on dostupan mnogo šire i dalje.
Svakako da je rad na listiću zahtevan, da traži puno truda i upornosti. U njegovom nastajanju učestvuju pater Željko, gospodin Anto Iličić iz Bjelovara, gospodin Josip Ujčić i mnogi drugi.
Ponosni smo na naš listić i kako u našem prilogu stoji: “Na tome Ti danas i sada, Gospodine naš, Vječni Bože, želimo reći HVALA. Hvala svim srcem za sve milosti, radosti, životne riječi, nadu života vječnoga, utjehu u trenucima mlakosti ili žalosti, putokaza ka neprolaznosti Tvoje ljubavi i sve drugo što smo primili po svakom broju Tjednog listića. Hvala za milost i dar da smo ga mogli primiti, uzeti, pročitati i dati drugima i to 500 puta.”
Dragi prijatelji pozivamo vas da, kao i do sada, čitate naš Tjedni listić i da kroz svoje molitve isprosite blagoslov za sve one koji rade na njegovom stvaranju.
Pozivamo vas, takođe, da svojim predlozima, sugestijama uzmete učešće u njegovom stvaranju.
Marija Galun
Koncert kamerne muzike – veče Schuberta
Posle jedva dva meseca u našoj crkvi opet koncert! I opet su izvođači mladi solisti, jedna srednjoškolka i jedan student. Prvi koncert je održan jednog neobično hladnog aprilskog dana a ovaj neobično toplog prvog dana jula. Na zemunskim ulicama jara, preko35 stepeni iako je veče već blizu. U našoj crkvi prijatno hladno. Završena je sv. misa a i predkoncertna proba i sva su svetla upaljena očekujući publiku. Primećujem koliko je naša crkva lepa! Na oltarima skromni ali snežnobeli oltarnici, postavljeni divni cvetni aranžmani, sve čisto i umiveno. Zašto da ne, treba reći da se oko toga trude neki ljudi. Pored našeg patera Željka koji brine o svemu, za čistoću i red je zaslužan naš dragi Ivan a za ostalo naše horistkinje Marija i Lidija. Uhvatila sam tek nekoliko trenutaka potpune tišine koju bih nazvala mirom i setila se stihova pričesne pesme «gdje tišina zrakom bdije, po oltaru sveti mir» Zaista je tako! Ubrzo je došla i publika i sve se ispunilo žagorom.
Koncert je izveden iz tri dela: Prvo solo pevanje, pa violina i na kraju violončelo. Za klavirom je bila pijanistkinja Tanja Simonović, a solisti njena kći Anja Ovaskainen-sopran i violina i sin Vuk Ovaskainen-vilončelo.
Anja Ovaskainen je prvo otpevala sledeće kompozicije:
Pietro Paolo Bencini -Tanto sospirero, Giusepe Giordani-Caro mio ben, Franc Schubert-Heidenroslein, Wofgang Amadeus Mozart-Ave verum.
Zatim je na violini odsvirala sonatinu Franca Schuberta op. posth.137 br 1, D 384, D-dur stavovi Allegro molto, Andante, Allegro vivace.
Na kraju je nastupio Vuk Ovaskainen na violončelu sa Schubertovom sonatom «Arpeggione», D821, a-mol sa stavovima Allegro moderato, Adagio, Allegreto.
Koncert je bio uspešan sa dobro odabranim repertoarom u kojem su prevladale kompozicije Franca Schuberta. Uživali smo u lepoj muzici i dobrom izvođenju pa su na kraju koncerta umetnici pozdravljeni burnim aplauzom. Nadajmo se da je i ovim koncertom konačno prekinuta duga pauza u muzičkim događanjima u našoj crkvi nastala pandemijom!
Silvestra Raičević
[ngg src=”galleries” ids=”142″ display=”basic_thumbnail”]Rođenje svetog Ivana Krstitelja
Blagdan rođenja svetog Ivana Krstitelja, zaštitnika naše crkve i samostana, proslavili smo svečanom svetom misom. Dva dana pre blagdana, na večernjim misama smo molili litanije svetom Ivanu Krstitelju kao malu pripremu za nastupajući blagdan. Misno slavlje, na sam dan blagdana, predvodio je vlć. Mihael Sokol župnik katedrale Blažene Djevice Marije iz Beograda i tajnik nadbiskupa Hičevara uz koncelebraciju fra Željka. Vlč. Mihael nam je u prigodnoj propovedi približio značaj proroka, preteče Isusa, najvećeg rođenog od žene. Naš hor se potrudio da svojim pevanjem uveliča ovo misno slavlje. Moram zahvaliti našim vernicima koji su i pored vrlo visoke dnevne temperature došli u lepom broju na misu. Znamo koliki je to napor jer većina njih mora da koristi gradski prevoz
Nakon misnog slavlja, članovi našeg zbora imali su priliku da se u neposrednom razgovoru bolje upoznasju s vlč. Mihaelom koji je prvi put u našoj sredini. Velečasni je putem interneta ulazio u naše domove, slaveći misu s nadbiskupom Hočevarom predhodne godine kad smo mi stariji bili zatvoreni u naše domove zbog kovida 19, a što nam je puno značilo. Ovo je bila prilika da mu se zahvalimo na tome
Završit ću molitvom svetom Ivanu Krstitelju:
Sveti Ivane Krstitelju, preporučujem Ti svoje duhovne potrebe i molim Te da mi izmoliš milost da Isusa što bolje upoznam, ljubim i slijedim. Tvoj me primjer potiče da moram govoriti uvijek istinu na slavu Božju, iako bi me svijet radi toga progonio i osudio.
Marija Galun
[ngg src=”galleries” ids=”141″ display=”basic_thumbnail”]Proslava blagdana svetog Antuna Padovanskog 2021.
Blagdan sveca svega sveta proslavili smo svećano. Samom blagdanu predhodila je trodnevnica koju su vodili nama dragi i već poznati gosti. Pre svake svete mise, u okviru trodnevnice, bila je pobožnost – krunica sv. Antunu koju je predvodio naš pater Željko. Prvog dana trodnevnice misno slavlje je predvodio vlč. Darko Rac, župnik u Bačincima, drugog dana vlč. Goran Avramov, vojni vikar vojske Srbije i poslednjeg dana trodnevnice vlč. Andrej Đuriček, župnik u Šabcu. Na sam blagdan imali smo tri svete mise, bila je nedelja i nije bilo jednostavno obezbediti svećenike koji bi bili slobodni da dođu. Jutarnju svetu misu, u 9 sati, predvodio je i propovedao je o. Marijan Steiner, superior u Beogradu. Misu u 11 sati predvodio je i propovedao vlč. Andrej Đuriček a večernju svetu misu predvodio je i propovedao fra Zdravko Anđić, župnik župe Zovik u BiH. U vreme, kad su još uvek na snazi mere protiv pandemije kovida 19, okupio se veliki broj vernika, uz poštovaje svih mera, da svome svecu izruče svoje zahvale i molbe. Takođe,verujem i želje, da nas sv. Antun svojim zagovorom podrži kod našeg Nebeskog Oca u molitvi da ovoj pandemiji dođe kraj. Na kraju večernje mise bio je i blagoslov ljiljana i dece. Sva misna slavlja pratio je naš zbor, koji se potrudio da svojim pevanjem da doprinos ovom slavlju. Proslavu blagdana završili smo, posle večernje svete mise, u našoj velikoj samostanskoj bašti uz agape i divnu muziku koju nam je svojim pevanjem i pratnjom na gitari pružio mladi muzičar Nikola Salaćanin.
Još jednom je ovaj veliki svetac, i pored pandemije kovida 19, uspeo da okupi ljude raznih vera i nacionalnosti pod krov naše male crkve sa jednom jedinom željom da sve nas štiti naš Nebeski Otac.
Marija Galun
[ngg src=”galleries” ids=”139″ display=”basic_thumbnail”]Revijalni koncert
Već duže vreme u našoj crkvi nije bilo, inače među Zemuncima omiljenih i dobro posećenih koncerata. Razlog za to je, razume se, pandemija kovida 19 koja nam je između ostalog uskratila i posetu koncertima! Zato je violinski koncert dveju učenica srednje škole dr. Vojislav Vučković” iz Beograda predstavljao pravo osveženje i radostan događaj. Koncert je održan u petak 23.04, uz puno poštovanje propisanih mera o nošenju maski, držanju distance i broju prisutnih. Takođe, na ulazu u crkvu su bile obezbeđene bočice za dezinfekciju ruku, maske za zaboravne posetioce a rastojanje je obeleženo postavljanjem programa na klupe.
Imali smo zadovoljstvo da prisustvujemo i uživamo u, kako se to kaže, živom muziciranju tj. da pratimo sviranje dveju mladih učenica violine već pomenute škole. To su bile Đurđa Zogović, prva godina i Durđica Ivanović, treća godina, a u klasi prof. Biljane Jakšić-Nikolić. Izvele su nam vrlo interesantan i prilično zahtevan program. Za klavirom, korepetitor, bila je prof. Tatjana Simonović. Đurđa nam je izvela: N. Baklanova – Etida br. 6; Š Berio – Koncert br.7 u G-duru I stav; P. Stojanović – Romansa, H.Vijenjavski – Skerco Tarantela.
Đurđica je na programu imala: A. Hačaturijan – Nokturno iz svite „Maskarada“; P. Rode – Karpis opus 22, br 24; J.S. Bach – Žiga iz Partite br. 3 u E duru. H.Vieuktemps – Veliki koncert br. 4 u D-molu I stav; A. Zarzicki – Mazurka br.1. Ovaj njihov nastup je bio uvod, priprema, za republičko takmičenje. Publika je aplauzom nagradila izvođenje mladih umetnica. Posle toliko vremena mogli smo da uživamo u umetničkoj muzici i u dobroj akustici naše crkve. Našim mladim umetnicama i njihovim profesorkama zahvalili smo malom pažnjom – buketima cveća. Na kraju koncerta pater Željko je pozdravio mlade izvođače i njihove profesore pozvavši ih da nam opet dođu i obraduju nas ovako lepim muziciranjem.
Želim da napomenem da su kao podrška našim izvođačima u publici bile i njihove koleginice iz muzičke škole koje su na kraju poželele da vide orgulje. Večina od njih nisu nikad videli prave orgulje. Naša dirigentkinja ih je povela na hor da ih vide i čuju. Jedan mali učenuk klavira je čak odsvirao na njima jednu svoju vežbu a četvorogodišnja devojčica je sa strahopoštovanjem pitala: “ da li smem i ja da pritisnem neku dirku“. Nravno , na njenu radost to joj je omogućeno. Jedan lep koncert završio se, za ove učenike, i jednim novim saznanjem o instrtumentu sa kojim se ne susreću tako često.
Ostaje nam da se nadamo da će ovakvih koncerata biti još i da našim mladim izvođačima poželimo uspeh na takmičenju.
Marija Galun
[ngg src=”galleries” ids=”138″ exclusions=”2125,2128,2130,2131,2132″ display=”basic_thumbnail”]Nedjelja Dobroga Pastira 58. Svetski dan molitve za duhovna zvanja
“
“Bog gleda što je u srcu (1 Sam 16), Gospodin želi oblikovati srca očeva i majki: otvorena srca, sposobna za velike stvari, darežljiva u sebedarju, sućutna u smirivanju tjeskobe i nepokolebljiva u jačanju nade. Sve su te karakteristike uvelike potrebne svećenicima i posvećenim osobama, osobito u današnje vrijeme koje je obilježeno krhkošću i patnjama uzrokovanim pandemijom koja je urodila nesigurnošću i strahom glede budućnosti i samoga smisla života. Bog nam se ne objavljuje na spektakularan način On nam postupno otkriva svoje naume; obraća nam se tiho u dubini srca, postajući nam blizaki govoreći nam preko naših misli i naših osjećaja. Tako se događa i u duhovnom pozivu: Božji glas uvijek poziva na izlazak, na sebedarje, na nadilaženje uobičajenih granica. Nema vjere bez riskiranja…….” stoji u poruci svetog oca Franje u povodu 58. svetskog dana molitve za duhovna zvanja 25. aprila 2021.
Naša verska zajednica se takođe pridružila molitvama za duhovna zvanja. Svesni smo činjenica da je velika kriza u pogledu odziva za duhovna zvanja. Naš grad je ostao bez časnih sestara franjevki, časne sestre reda sv. Vinka polako napuštaju naš grad Zemun u kome su časne sestre bile decenijama prisutne i delovale ostaje bez njih. Kroz čitavu sedmicu uoči Nedelje Dobrog Pastira molili smo za duhovna zvanja. Tokom tih dana koristili smo se predloženim tekstovima iz: „Molitveni priručnik – prilikom proslave 58. svjetskog dana molitve za duhovna zvanja“. U četvrtak 29. 4. imali smo Euharistijsko klanjanje u toku kog smo takođe koristili tekstove iz priručnika a u petak dan kasnije pater Željko je predvodio molitvu krunice (slavne otajstva) s propratnim razmatranjima predloženim u molitvenom priručniku. Za molitvu vernika kroz misna slavlja tokom sedmice smo koristili predložene tekstove.
Žetva je velika a poslenika malo! Molimo Gospodina da nam pošalje dobre i svete svećenike, molimo Ga da ohrabri one koje je pozvao u svoju službu da se odazovu pozivu i odlučno kažu: ”da, evo me Gospodine”. Molimo za duhovna zvanja i u danima koji su pred nama.
Marija Galun
Sjećanje na Mariju Vidas Mimicu (1931. – 2021.)
Da je ova pandemija veoma ozbiljna potvrđuje nam i to što nam je odnela još jednog dragog člana našeg zbora. U velikoj nedelji naš Stvoritelj je pozvao k sebi našu Mariju Vidas Mimicu kako smo je svi zvali. U poodmaklim godinama već duže vreme nije dolazila u naš zbor ali smo bez obzira na to održavali vrlo žive kontakte sa njom. Član crkvenog zbora je postala još kao učenica što će reči još pre drugog svetskog rata. Bila je osoba blage naravi, spremna da uvek priskoči u pomoć, veoma osetljiva na potrebe drugih. Mimica nas je podržavala, u svim akcijama koje je vodila udruga „Savršeno srce“i to i finansijski i svojim predlozima. Bez obzira na broj godina bila je vrlo bistrog uma i često je znala da me zadivi svojim zapažanjima a i sećanjima. Opraštajući se od nje znam da će za njom ostati još jedna praznina ali da smo dobili onog koji će se zauzimati za nas kod našeg Stvoritelja.
Pokoj večni daruj joj Gospodine.
Sjećanje na Češka Čivljaka (1934.- 2021.)
Naš mali crkveni zbor ostao je bez, nama dragog, člana Čivljak Češka.
Već jedno vreme, zbog narušenog zdravlja, on nije učestvovao u našim misnim slavljima i nije dolazio na probe hora. Bio je izvanredan tenor i svojim pevanjem je veoma doprinosio dobroj zvučnosti našeg zbora. Njegovo odsustvo se vrlo primetilo i naš dirigent je znala da kaže : „e da nam je sad tu Češko sve bi bilo bolje.“ Nedostajao nam je i u našim druženjima posle mise. Bio je čovek vedrog duha, vrlo pažljiv prema svima nama, uvek spreman za šalu. Na našim putovanjima ( na smotri horova Franjevačke provincije) znao je da svojim dosetkama prekrati vreme dugih putovanja. Ostali smo bez jednog važnog člana našeg zbora, dobrog čoveka i zato sećanja na njega ne mogu nestati i ostaće ugrađena u stub našeg zbora. Opraštajući se od njega želimo da verujemo da je stigao na mnogo bolje mesto nego što je ovaj naš svet.
Pokoj večni daruj mu Gospodine!