Aktivnosti

Proslava blagdana svetog Antuna 2018.

Svecu čitavoga sveta, svetom Antunu, u našem Zemunu obraćaju se za pomoć ljudi svih konfesija. Ove godine smo za proslavu blagdana svetog Antuna organizovali više pobožnosti i drugih kulturnih događanja. Pobožnost trinaest utoraka je već tradicionalna i na nju dolaze i oni koje nedeljom ne viđamo na misi. U tom nizu od trinaest utoraka u poslednja tri imali smo goste koji su predvodili misu. Naš prvi gost bio je fra Franjo Ninić, Tuzla, a tema njegove propovedi bila je: sveti Antun sledbenik svetog Franje. Sledećeg utorka gost je bio fra Dragan Grizelj, Ilok,tema propovedi je bila:Sveti Antun – ugodnik Božji. Posle mise vodio je Euharistijsko klanjanje. Poslednjeg utorka gosti su nam bili fra Franjo Tomašević, tema propovedi: Sveti Antun izazov našem vremenu a fra Oktavijan Nekić, Našice, je koncelebrirao. Trodnevnicu koju smo organizovali od 10-12 juna vodio je fra Ante Pranjić, Tomislavgrad. U okviru trodnevnice, prvog dana posle mise, imali smo koncert dua „Orion“. Duo čine prof. Ljiljana Arsenović, klavir i magistar Mina Čurčin violina. Na programu su bila dela Čajkovskog, Chopena, Rossinia, Händel- a, Mozarta. Naziv koncerta je bio “ Lepota duhovne muzike”. Svojim lepim muziciranjem umetnice su nam podarile jedno lepo veče. Drugog dana trodnevnice prikazan je film o svetom Antunu. Kroz film smo se bliže upoznali sa životom ovog sveca. Poslednji dan trodnevnice imali smo Euharistijsko klanjanje.

Na sam dan blagdana bilo je više svetih misa: u 7,30h predvodio je velečasni Aleksandat Ninković, u 9h predvodio je fra Ante Pranjić. Naša mala zajednica imala je nakon ove mise poseban događaj a to je krštenje malog Antona , sina naše Ane i Lakija. Moram reči da smo svi bili veoma radosni i uzbuđeni. Okružen roditeljima, bakama, dekama, tetkama, stricem i nama, mali Anton je postao dete Božje i član naše zajednice. Obred krštenja je vodio naš pater Željko.

 U 11h misu je predvodio dekan Jozo Duspara a svečanu svetu misu u 18h predvodio je fra Ante Pranjić uz koncelebraciju vlč Petra Taševa, Beograd, i našeg fra Željka Paurića. Na kraju mise u 18h usledio je blagoslov dece i ljiljana.

Kao i svake godine nakon misnog slavlja usledilo je druženje u samostanskoj bašti. Tamburaši iz Petrovaradina svojim sviranjem su doprineli da ovo druženje bude još vedrije. Naš mali zbor se na kraju večeri okupio, u našoj dvorani, na večeru kojoj su se pridružili i tamburaši. Svirkom, pesom šalama završili smo ovaj lepi dan.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO

 

Trinaesta smotra franjevačkih zborova

26. V. 2018. u Klanjcu

Trinaesta smotra franjevačkih zborova je ove godine održana u mestu Klanjcu u prelepom hrvatskom Zagorju. Naš hor je po osmi put uzeo učešće na ovoj manifestaciji. Vredno smo se spremali i puni entuzijazma krenuli na put. Krenuli smo u petak, 25.05, ujutro a plan nam je bio da obiđemo i samostan u Cerniku. Smestili smo se u udoban autobus i krenuli na put. Na samom početku puta naš pater Željko nas je pozvao na molitvu za sretan put:

Rafael i Tobija, Mihael i nebeska vladavina, Gabrijel i Marija, bili na putu s nama, s djetetom Isusom svaki čas, nek Djeva Mati blagoslovi nas.

Nakon udobne vožnje, uz smeh i šale stigli smo u Cernik. Naše prvo zaustavljanje bilo je groblje u Cerniku. Želeli smo da posetimo grob nama drage gospođe Lidije, koja je svojim boravkom u našoj sredini ostavila neizbrisiv trag. Zapevali smo pesmu „Kraljice neba raduj se“, izmolili „Oče naš“ i uputili se u samostan. Ljubazno su nas dočekali fra Tomica Hruška i pater Josip Šoštarić. Fra Tomica nas je poveo u obilazak samostana i crkve i upoznao sa njihovim istorijatom. Nakon toga pošli smo na ručak koji su nam pripremili naši domaćini. Po završeku ručka pater Josip Šoštarić nas je poveo u obilazak biblijsko arheološkog muzeja koji se nalazi u samom samostanu a za čiji nastanak i održavanje ja zaslužan o. Tomislav Vuk, Cerničanin, profesor biblijskih jezika u Jeruzalemu. Obišli smo knjižnicu i prostor u pripremi za novu knjižnicu u kojoj će biti smeštena razna izdanja biblije kao i knjige koje tumače bibliju, njih oko 10.000 – 15.000 na raznim jezicima. U nastavku puta posetili smo i crkvicu sv. Leonarda (Linarta). Ljubazni fra Tomica nam je ispričao istoriju te crkvice. Oprostili smo se od njega i nastavili put za Bjelovar.U Bjelovaru smo odseli u modernom Domu za učenike srednjih škola. Tu nas je, toplom dobrošlicom, dočekala ravnateljica doma gospođa Ivana Tomić Butković, nama stara poznanica od prethodne godine. Smestili smo se i krenuli na svetu misu u franjevačku crkvu sv Antuna. Druženjem sa pater Rikardom, koji je neko vreme bio u Zemunu i sa dragim prijateljima iz Bjelovara, završili smo dan i krenuli na spavanje. Rano ujutro čekao nas je obilan doručak i polazak na put ka cilju. Stigli smo u Klanjec, odmah održali kratku probu a zatim potražili medju horovima drage prijatelje koje susrećemo svake godine na ovim susretima. Nakon smotre horova, njih 26, podeljene su zahvalnice. Posle kratke pauze služena je zajednička sv. misa. Kao i uvek, svi horovi su učestvovali u slavljenju svete mise, iz preko pet stotina grla orila se pesma zahvale Gospodinu što nam je darovao i ovaj dan. Zajednički ručak, pesma i šale orile su se dvorištem franjevačkog samostana u Klanjcu. Rastanak, pozdravljanje, želje da se opet vidimo sledeće godine i krenuli smo put Zemuna.

Za nama je još jedan divan događaj, još jedno lepo iskustvo, rekla bih dar koji nam je podario naš Stvoritelj a koji je sve vreme bio sa nama na ovom putu.

Želim da se posebno zahvalim našem pater Željku koji je uložio veliki napor da sve organizuje, obezbedio udoban autobus, muziku tokom puta, prenočište i sve ostalo.

Mislim da govorim u ime svih naših članova hora ako kažem da smo doživeli lepe trenutke i da ćemo ih pamtiti i prepričavati još dugo.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Stopama svetog Franje Asiškog

Hodočašće u Asiz od 13. do 17. maja 2018.  

Pošli smo na hodočašće  u Asiz sa katoličkom udrugom  „Veronikin rubac“ iz Osijeka. U kasnim popodnevnim satima, u nedelju 13. maja, stigli smo iz Zemuna i pridružili se grupi koja nas je srdačno prihvatila. Putovali smo celu noć i u prepodnevnim satima stigli na prvu odrednicu Greccio – Grećo. U tom gradu, koji je franjevački Betlehem, razgledali smo svetište i svetsku izložbu jaslica. Puni utisaka nastavili smo put za Asiz. U toku ovih nekoliko dana obišli smo: Baziliku sv. Klare, katedralu sv. Rufina, rodnu kuću sv. Franje, baziliku sv. Franje, crkvu Gospe od Anđela i u njoj Porcijunkulu i svetište Rivotorto. Stigli smo i do Carcera -Karćera, razgledali a na povratku obišli crkvu sv. Damjana. Kao kruna ovog našeg hodočašća bio je odlazak za La Vernu – mesto gde je sv. Franjo primio rane. Hodočašće je bilo duhovna obnova kroz koju nas je vodio fra Nikola Vukoja iz Samobora. Zahvaljujući njegovom izvanrednom poznavanju života sv. Franje i nastojanju da sve to nama približi, doživeli smo pravo duhovno pročišćenje. Možda će vam ovaj moj izveštaj izgledati šturo ali teško je rečima izraziti svu onu duhovnu obnovu kroz koju smo prolazili tih dana.

Želela bih da se zahvalim pater Željku koji nas je povezao sa udrugom “Veronikin rubac” i tako omogućio da pođemo na ovo hodočašće. Nezaobilazna je i gospođa Mara Šešo, koja se nalazi na čelu udruge, a koja je tokom puta brinula o svima nama. Žena malo oštrijeg glasa iza koga se krila ogromna ljubav i briga za sve nas.  Ona je bila duša ove grupe i njoj se posebno zahvaljujemo za sve što je činila za nas.

Na kraju ostala je želja da ponovo krenemo u Asiz a do tada da pokušamo da sve ono što smo primili kroz ovu duhovnu obnovu, pokušamo da sprovedemo u svakodnevnom životu.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Blagdan Cvjetnce i svetog trodnevlja

„Hosana Sinu Davidovu, blagoslovljen koji dolazi u imenu Gospodnjem”. Pevajući ovaj psalam započeli smo proslavu blagdana Cvjetnice. Nastavili smo blagoslovom maslinskih grančica i procesijom uz pevanje psalma “židovska su dejca…”. Usledilo je čitanje muke po Marku i svečana sveta misa čime smo obeležili spomen Isusovog svečanog ulaska u Jerusalem. Ovom svečanošču započeo je Veliki tjedan za koji se naš zbor vredno pripremao.

 Veliki Četvrtak – spomen na poslednju većeru pod kojom je ustanovljena sveta Euharistija, proslavili smo svečanom svetom misom. Nakon mise usledilo je bdenje.

 „Gospodine Isuse, evo me sada s tobom, Ti si me zvao kad si pozvao svoje apostole, da bdiju i mole s Tobom da ne upadnu u napast. Hvala Ti što si svojim Duhom probudio u meni želju da budem s Tobom u vrijeme kad slavim Tvoju ljubav kojom si gorio darivajući nam samoga sebe. Otkloni, Isuse, od mene sve što mi smeta da budem s Tobom. Oslobodi me svake napasti da mogu s Tobom bdjeti.” Ovim rečima pater Željko nas je uveo u bdenje. Naš zbor je prigodnim pesmama uzeo učešće u njemu.

 Veliki Petak – dan muke Gospodinove, započeli smo pobožnošću križnog puta na kojoj su učestvovali i nama dragi gosti,franjevački bogoslovi sa Katoličkog teološkog fakulteta u Zagrebu. U večernjim časovima slavili smo obrede Velikog Petka. Pevali smo Muku po Ivanu. Veliki doprinos pri pevanju muke dao je fra Luka Banović, jedan od bogoslova, koji je pevao ulogu Isusa. Tokom ljubljenja križa “Prekore” pevali su fra Marko Rudec, nama već poznat bogoslov iz predhodne godine, i fra Luka Banović.

Velika Subota – blagoslov ognja, ulazak u crkvu i pevanje hvalospeva uskrsnoj sveći koji je pevao fra Marko Rudec. Usledila su čitanja Starog Zaveta, proroka, pevanje psalama koje su naizmenice pevali fra Marko i fra Luka. Narator, ako tako mogu reči, bio je fra Ivan Ivanković, nama drag bogoslov koji je bio kod nas i prošle godine za uskršnje praznike. Moram pomenuti još jednog bogoslova a to je fra MarkoVela, koji je prvi put sa nama, koji je najdalje otišao u školovanju a sad je na petoj godini studija. Vrlo lepo je čitao tekstove iz Starog Zaveta, proroke. Nakon svih čitanja usledilo je svečano pevanje slave, blagoslov vode, svečani nastavak svete mise.

Našem obeležavanj svetog trodnevlja veliki doprinos su nam dali, dozvoliću sebi tu posesivnost, “naši” bogoslovi. Pored našeg pater Željka stajala su četiri mladića, budući svečenici. Verujte, bio je to predivan prizor, koji je budio nadu, nama koji smo duboko zašli u treće doba, da među mladima ima onih koji se odazivaju na Božji poziv. Ovom prilikom želim da se posebno zahvalim njihovom predpostavljenom pater Krunoslavu Kocijanu, magistru, koji je imao sluha i poslao nam bogoslove da uveličaju našu proslavu Uskrsa. Na nama je, dragi vernici, da se sa puno žara molimo Uskrslom Spasitelju da vodi ove mlade bogoslove kroz sva iskušenja i dovede ih do oltara kad će služiti svoju mladu misu.

Svima vama koji redovno pratite našu web stranicu želimo Srećan Uskrs!

Pozivam vas da nam se pridružite na pobožnost trinaest utoraka koju smo započeli pre dve nedelja a koja je priprema za blagdan svetog Antuna. Pobožnost koja se u našoj franjevačkoj crkvi obavalja, već decenijama, svakog utorka.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Svako je stvorenje Božje dobro

Svetski molitveni dan je ekumenski pokret, raširen u celom svetu, koji su osmislile i vode žene. Svake godine, ekumenska grupa žena svedoči snagu zajedništva, saosećanja i poštovanja za druge. Ono što Bog stvori i vodi uvek je dobro. Skromni prilog u vidu miodara namenjen je Edukativnom centru za osobe sa posebnim potrebama.

Svetski molitveni dan žena koji su pripremile žene Surinama, obeležen je ove godine u franjevačkoj crkvi Sveti Ivan Krstitelj. Vremenske prilike su onemogućile mnoge da se priključe molitvi i zahvaljivanju za Surinam, zemlju bogatog biljnog i životinjskog sveta, u kojoj ljudi različitih narodnosti žive u miru jedni sa drugima. No ipak, u skoro punoj crkvi, žene različitih hrišćanskih denominacija predstavile su ovu zemlju i prošnje. Žene Surinama nas opominju, podsećaju ali i traže da se zamislimo nad ličnom odgovornošću u brizi za očuvanjem planete. One mole za milost jer smo često nemarni jedni prema drugima i našoj okolini i poručuju: Želimo u svakodnevnom životu više pokazivati da nam je stalo. Želimo zajedno sa svojim porodicama, zajednicama, crkvama i našom vlasti pridoneti svesti da smo svi odgovorni za očuvanje planete za buduće generacije.

Hvala ženama Surinama na ovom podsećanju i hvala svima onima koji su to molitveno podržali.

Marijana Ajzenkol

foto galerija je u meniju FOTO.

Djetešce nam se rodilo…

Stihovima ove božićne pesme želim da započnem ovaj tekst iz razloga što se naša mala zajednica uvećala za jednog člana rođenjem malog Antona. Dva dana posle Božića stigla nam je vest da se naša Ana porodila i da su ona i Laki uz Božju pomoć postali roditelji jednog Božjeg stvorenja – malog Antona. Ako se sećate to je mlada ženica koja već nekoliko godina u našoj crkvi uspešno vodi vrlo kreativne dečije radionice. Naša deca nju i njenog muža Lakija veoma vole i s radošću dolaze na njene radionice. Sa nestrpljenjem smo očekivali tu vest i kad god bi se okupili u našoj sali glavno pitanje bilo je: „kako je Ana ima li šta novoga“. U duhu božićne radosti stiglo nam je detešce. Svi smo se obradovali, naša radost sigurno ne može da se meri sa radošću roditelja, ali je bila iz srca. Pitanja su pljuštala: kako je maleni? kako je Ana? Kako je Laki?. Današnja tehnika nam je omogučila, da vrlo brzo, putem mobilnog telefona dobijemo slike malenog. Šta da vam još kažem, beba i mama su dobro, tata Laki blista, tu su i baka i deka, doleteli iz Boke, da se nađu i pomognu. Od srca čestitamo Ani i Lakiju i molimo Isusa da Antona stavi pod svoju zaštitu i da ga blagoslovi.

Marija Galun

Božićni koncert

BOŽIĆ!  Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se  približava vreme u kome ga proslavljamo? Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas – praznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca. Ovim rečima (iz teksta prof. Marijane)  a nakon otpevane pesme „Mesija će doć“ gospođa Ana Lečar, kao narator, pozvala je sve prisutne da se prepuste, pred samu ponoć, muziciranju našeg hora. Svake godine, na petnaest minuta pre ponoći, na badnjak, naš hor održi mali resital božićnih pesama. Prigodan teks koji je pratio ovo muziciranje, pripremila je prof. Marijana Ajzenkol, koja zbog bolesti nije mogla da nam ga prezentuje, pročitala ga je gospođa Ana Lečar, kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo. Gospođa Ana nam je u „zadnji čas“ pritekla u pomoć i sa puno duha prenela ono što je prof. Marijana želela da nam svima saopšti. Nizale su se božićne pesme: „došla je lepa sveta noć“, „o djetšce moje drago“, „spavaj mali Božiću“, „noć ova vrlo čudna je“, da bi u samu ponoć zapevali pesmu „dvanajsta je sad ura“ sa kojom je i počela misa polnoćka. Svetu misu polnočku predvodio je naš pater Željko.

Nadam se da smo prisutnim vernicima i posetiocima koji, mada nisu katolici, svake godine dođu na polnoćku, priuštili jedan lep duhovni doživljaj.

Svake godine poželim da nekog od „godišnjaka“ kako zovemo one koji dođu u crkvu samo na blagdan privučemo u našu zajednicu kao stalne članove.

Marija Galun

Uz četvrtu adventsku svijeću

Betlehem… najmanji među kneževstvima… a ipak, iz njega će izaći onaj koji će vladati Izraelom… Isuse, kao i ljudi onda, tako i mi danas, često te ne prepoznajemo u osobama koje susrećemo, u situacijama koje nam se događaju, u okolnostima u kojima živimo… tražimo izvanrednosti, posebnosti… a ti si se sakrio u najmanji grad, u najneznatniju ženu…

Paleći i posljednju adventsku svijeću, u trenucima tišine, želimo te moliti da nam oprostiš sve takve trenutke… oprosti što ne prepoznajemo tebe u osobama koje nam šalješ na životnu stazu… i daruj nam samo malo više srca i razumijevanja jednih za druge…

U svakodnevnoj trci za stvarima koje nam u biti nisu  neophodne zaboravljamo na Isusa. Advent je prilika da to izmenimo,  da pustimo Isusa da bude glavni deo naše svakodnevnice.

Marija Galun

Uz treću adventsku svijeću

Radujte se… radujte se!… ponavljam: radujte se!…

Ali kako, Isuse? Kako se radovati kad nas zadese nevolje?; kad dođe bolest?; kad ostajemo bez posla?; kad nas nepravedno iskorištavaju? Kako, Isuse…?

 U ovim trenucima tišine, paleći i treću adventsku svijeću, recimo u tišini svoga srca ono što nas u ovome trenutku najviše žalosti, ono što nam oduzima istinsku radost, jer Gospodin je blizu i želi čuti naše molbe i slabosti…

Treće nedelje adventa pater Željko nam je podario tekst koji treba da nas potakne da se u tišini svoga srca obratimo Gospodinu, razgovaramo sa njim, prepustimo mu da nas  vodi.

Marija Galun

II. Nedjelja Adventa

Na početku druge nedelje adventa pater Željko, pre svete mise, je zapalio drugu adventsku sveću poručujući svima prisutnima:
Pripremati… poravnati… ispraviti… izgladiti… Samo ti, Isuse, znaš kako sam slab i nemoćan bilo što sam učiniti u svom životu i da to bude dobro: poravnato, pripremljeno, izglađeno. U ovim trenucima tišine, paleći i drugu adventsku svijeću, molim te za rosu tvoga Duha Svetoga koji neka dotakne, ispravi, izgladi svaku moju grubost, nestrpljivost, neodgovornost, neosjetljivost.
Na nama je da se potrudimo, u preiodu koji je pred nama, da poravnamo, ispravimo koliko god je to u našoj moći, sve ono loše što je u nama.
Marija Galun