Aktivnosti

Blagdan Cvjetnce i svetog trodnevlja

„Hosana Sinu Davidovu, blagoslovljen koji dolazi u imenu Gospodnjem”. Pevajući ovaj psalam započeli smo proslavu blagdana Cvjetnice. Nastavili smo blagoslovom maslinskih grančica i procesijom uz pevanje psalma “židovska su dejca…”. Usledilo je čitanje muke po Marku i svečana sveta misa čime smo obeležili spomen Isusovog svečanog ulaska u Jerusalem. Ovom svečanošču započeo je Veliki tjedan za koji se naš zbor vredno pripremao.

 Veliki Četvrtak – spomen na poslednju većeru pod kojom je ustanovljena sveta Euharistija, proslavili smo svečanom svetom misom. Nakon mise usledilo je bdenje.

 „Gospodine Isuse, evo me sada s tobom, Ti si me zvao kad si pozvao svoje apostole, da bdiju i mole s Tobom da ne upadnu u napast. Hvala Ti što si svojim Duhom probudio u meni želju da budem s Tobom u vrijeme kad slavim Tvoju ljubav kojom si gorio darivajući nam samoga sebe. Otkloni, Isuse, od mene sve što mi smeta da budem s Tobom. Oslobodi me svake napasti da mogu s Tobom bdjeti.” Ovim rečima pater Željko nas je uveo u bdenje. Naš zbor je prigodnim pesmama uzeo učešće u njemu.

 Veliki Petak – dan muke Gospodinove, započeli smo pobožnošću križnog puta na kojoj su učestvovali i nama dragi gosti,franjevački bogoslovi sa Katoličkog teološkog fakulteta u Zagrebu. U večernjim časovima slavili smo obrede Velikog Petka. Pevali smo Muku po Ivanu. Veliki doprinos pri pevanju muke dao je fra Luka Banović, jedan od bogoslova, koji je pevao ulogu Isusa. Tokom ljubljenja križa “Prekore” pevali su fra Marko Rudec, nama već poznat bogoslov iz predhodne godine, i fra Luka Banović.

Velika Subota – blagoslov ognja, ulazak u crkvu i pevanje hvalospeva uskrsnoj sveći koji je pevao fra Marko Rudec. Usledila su čitanja Starog Zaveta, proroka, pevanje psalama koje su naizmenice pevali fra Marko i fra Luka. Narator, ako tako mogu reči, bio je fra Ivan Ivanković, nama drag bogoslov koji je bio kod nas i prošle godine za uskršnje praznike. Moram pomenuti još jednog bogoslova a to je fra MarkoVela, koji je prvi put sa nama, koji je najdalje otišao u školovanju a sad je na petoj godini studija. Vrlo lepo je čitao tekstove iz Starog Zaveta, proroke. Nakon svih čitanja usledilo je svečano pevanje slave, blagoslov vode, svečani nastavak svete mise.

Našem obeležavanj svetog trodnevlja veliki doprinos su nam dali, dozvoliću sebi tu posesivnost, “naši” bogoslovi. Pored našeg pater Željka stajala su četiri mladića, budući svečenici. Verujte, bio je to predivan prizor, koji je budio nadu, nama koji smo duboko zašli u treće doba, da među mladima ima onih koji se odazivaju na Božji poziv. Ovom prilikom želim da se posebno zahvalim njihovom predpostavljenom pater Krunoslavu Kocijanu, magistru, koji je imao sluha i poslao nam bogoslove da uveličaju našu proslavu Uskrsa. Na nama je, dragi vernici, da se sa puno žara molimo Uskrslom Spasitelju da vodi ove mlade bogoslove kroz sva iskušenja i dovede ih do oltara kad će služiti svoju mladu misu.

Svima vama koji redovno pratite našu web stranicu želimo Srećan Uskrs!

Pozivam vas da nam se pridružite na pobožnost trinaest utoraka koju smo započeli pre dve nedelja a koja je priprema za blagdan svetog Antuna. Pobožnost koja se u našoj franjevačkoj crkvi obavalja, već decenijama, svakog utorka.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Svako je stvorenje Božje dobro

Svetski molitveni dan je ekumenski pokret, raširen u celom svetu, koji su osmislile i vode žene. Svake godine, ekumenska grupa žena svedoči snagu zajedništva, saosećanja i poštovanja za druge. Ono što Bog stvori i vodi uvek je dobro. Skromni prilog u vidu miodara namenjen je Edukativnom centru za osobe sa posebnim potrebama.

Svetski molitveni dan žena koji su pripremile žene Surinama, obeležen je ove godine u franjevačkoj crkvi Sveti Ivan Krstitelj. Vremenske prilike su onemogućile mnoge da se priključe molitvi i zahvaljivanju za Surinam, zemlju bogatog biljnog i životinjskog sveta, u kojoj ljudi različitih narodnosti žive u miru jedni sa drugima. No ipak, u skoro punoj crkvi, žene različitih hrišćanskih denominacija predstavile su ovu zemlju i prošnje. Žene Surinama nas opominju, podsećaju ali i traže da se zamislimo nad ličnom odgovornošću u brizi za očuvanjem planete. One mole za milost jer smo često nemarni jedni prema drugima i našoj okolini i poručuju: Želimo u svakodnevnom životu više pokazivati da nam je stalo. Želimo zajedno sa svojim porodicama, zajednicama, crkvama i našom vlasti pridoneti svesti da smo svi odgovorni za očuvanje planete za buduće generacije.

Hvala ženama Surinama na ovom podsećanju i hvala svima onima koji su to molitveno podržali.

Marijana Ajzenkol

foto galerija je u meniju FOTO.

Djetešce nam se rodilo…

Stihovima ove božićne pesme želim da započnem ovaj tekst iz razloga što se naša mala zajednica uvećala za jednog člana rođenjem malog Antona. Dva dana posle Božića stigla nam je vest da se naša Ana porodila i da su ona i Laki uz Božju pomoć postali roditelji jednog Božjeg stvorenja – malog Antona. Ako se sećate to je mlada ženica koja već nekoliko godina u našoj crkvi uspešno vodi vrlo kreativne dečije radionice. Naša deca nju i njenog muža Lakija veoma vole i s radošću dolaze na njene radionice. Sa nestrpljenjem smo očekivali tu vest i kad god bi se okupili u našoj sali glavno pitanje bilo je: „kako je Ana ima li šta novoga“. U duhu božićne radosti stiglo nam je detešce. Svi smo se obradovali, naša radost sigurno ne može da se meri sa radošću roditelja, ali je bila iz srca. Pitanja su pljuštala: kako je maleni? kako je Ana? Kako je Laki?. Današnja tehnika nam je omogučila, da vrlo brzo, putem mobilnog telefona dobijemo slike malenog. Šta da vam još kažem, beba i mama su dobro, tata Laki blista, tu su i baka i deka, doleteli iz Boke, da se nađu i pomognu. Od srca čestitamo Ani i Lakiju i molimo Isusa da Antona stavi pod svoju zaštitu i da ga blagoslovi.

Marija Galun

Božićni koncert

BOŽIĆ!  Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se  približava vreme u kome ga proslavljamo? Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas – praznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca. Ovim rečima (iz teksta prof. Marijane)  a nakon otpevane pesme „Mesija će doć“ gospođa Ana Lečar, kao narator, pozvala je sve prisutne da se prepuste, pred samu ponoć, muziciranju našeg hora. Svake godine, na petnaest minuta pre ponoći, na badnjak, naš hor održi mali resital božićnih pesama. Prigodan teks koji je pratio ovo muziciranje, pripremila je prof. Marijana Ajzenkol, koja zbog bolesti nije mogla da nam ga prezentuje, pročitala ga je gospođa Ana Lečar, kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo. Gospođa Ana nam je u „zadnji čas“ pritekla u pomoć i sa puno duha prenela ono što je prof. Marijana želela da nam svima saopšti. Nizale su se božićne pesme: „došla je lepa sveta noć“, „o djetšce moje drago“, „spavaj mali Božiću“, „noć ova vrlo čudna je“, da bi u samu ponoć zapevali pesmu „dvanajsta je sad ura“ sa kojom je i počela misa polnoćka. Svetu misu polnočku predvodio je naš pater Željko.

Nadam se da smo prisutnim vernicima i posetiocima koji, mada nisu katolici, svake godine dođu na polnoćku, priuštili jedan lep duhovni doživljaj.

Svake godine poželim da nekog od „godišnjaka“ kako zovemo one koji dođu u crkvu samo na blagdan privučemo u našu zajednicu kao stalne članove.

Marija Galun

Uz četvrtu adventsku svijeću

Betlehem… najmanji među kneževstvima… a ipak, iz njega će izaći onaj koji će vladati Izraelom… Isuse, kao i ljudi onda, tako i mi danas, često te ne prepoznajemo u osobama koje susrećemo, u situacijama koje nam se događaju, u okolnostima u kojima živimo… tražimo izvanrednosti, posebnosti… a ti si se sakrio u najmanji grad, u najneznatniju ženu…

Paleći i posljednju adventsku svijeću, u trenucima tišine, želimo te moliti da nam oprostiš sve takve trenutke… oprosti što ne prepoznajemo tebe u osobama koje nam šalješ na životnu stazu… i daruj nam samo malo više srca i razumijevanja jednih za druge…

U svakodnevnoj trci za stvarima koje nam u biti nisu  neophodne zaboravljamo na Isusa. Advent je prilika da to izmenimo,  da pustimo Isusa da bude glavni deo naše svakodnevnice.

Marija Galun

Uz treću adventsku svijeću

Radujte se… radujte se!… ponavljam: radujte se!…

Ali kako, Isuse? Kako se radovati kad nas zadese nevolje?; kad dođe bolest?; kad ostajemo bez posla?; kad nas nepravedno iskorištavaju? Kako, Isuse…?

 U ovim trenucima tišine, paleći i treću adventsku svijeću, recimo u tišini svoga srca ono što nas u ovome trenutku najviše žalosti, ono što nam oduzima istinsku radost, jer Gospodin je blizu i želi čuti naše molbe i slabosti…

Treće nedelje adventa pater Željko nam je podario tekst koji treba da nas potakne da se u tišini svoga srca obratimo Gospodinu, razgovaramo sa njim, prepustimo mu da nas  vodi.

Marija Galun

II. Nedjelja Adventa

Na početku druge nedelje adventa pater Željko, pre svete mise, je zapalio drugu adventsku sveću poručujući svima prisutnima:
Pripremati… poravnati… ispraviti… izgladiti… Samo ti, Isuse, znaš kako sam slab i nemoćan bilo što sam učiniti u svom životu i da to bude dobro: poravnato, pripremljeno, izglađeno. U ovim trenucima tišine, paleći i drugu adventsku svijeću, molim te za rosu tvoga Duha Svetoga koji neka dotakne, ispravi, izgladi svaku moju grubost, nestrpljivost, neodgovornost, neosjetljivost.
Na nama je da se potrudimo, u preiodu koji je pred nama, da poravnamo, ispravimo koliko god je to u našoj moći, sve ono loše što je u nama.
Marija Galun

Sveti Nikola kuca na vrata svima

Dolasku svetog Nikole radovali su se svi: deca i odrasli. Naša mala zajednica proslavila je i ove godine blagdan svetog Nikole. Profesorka Marijana je svojim izvanrednim darom vodila čitav program. Njena neposrednost, sposobnost komunikacije sa decom izmamila je osmehe i nas odraslih i učinila da mi, odrasli, učestvujemo u razgovoru. Na svako njeno pitanje deca su dizala ruke i takmičila se ko će brže da odgovori. Svojom visprenošću sve je ipak zadivio mali Milan koji je znao čak i šta i znači reč legenda. Prof. Marijana, je obaveštena, putem mobilnog telefona, da su deca bila dobra i da je sprečen dolazak krampusa – o kakvo oduševljenje! Upozorila ih je da i dalje moraju biti dobri, još bolji. Deca su zapevala, Laki ih je pratio na gitari, “dođi nam dođi sveti Nikola” – i došao je! Sveti Nikola se obratio svakom detetu ponaosob i  darovao ga. Na kraju je usledilo zajedničko slikanje sa svetim Nikolom. Po završetku programa okupili smo se svi, u našoj dvorani, na malu zakusku koju su pripremile vredne ruke naših mama i baka. Za nama je još jedno lepo okupljanje odraslih i dece. Naša želja je da animiramo roditelje da dovode decu u naš samostan i u druge dane te da ona osete da je ovo mesto njihovo i da ovde pripadaju.

Marija Galun

Advent

Vreme pripreme za Kristov dolazak i početak Crkvene godine.
Ove godine smo se potrudili da posebno uredimo naš pano, koji se nalazi na ulasku u crkvu, kako bi našim vernicima i svim posetiocima naše crkve približili slikom i prigodnim tekstovima bit adventa. Želja nam je da sve nas potakanemo da se zamislimo, da uđemo u svoje srce i dobro promislimo šta nam je činiti. Znači, šta je to što treba da ispravimo kod sebe a da ono što je bilo dobro nastavimo da činimo.
Naš Mato je napravio, kod glavnog oltara, adventski venac sa četiri sveće – simbol svetla koje je rođenjem Krista obasjalo svet .
Prve nedelje adventa pater Željko zapalio je prvu adventsku sveću rečima:
Gospodine,
Ovo svjetlo koje ja ovdje palim, neka bude svjetlo kojim Ti nas rasvjetljuješ u našim problemima i u našim odlukama. Ova naša molitva neka bude molitva kojom Ti spaljuješ svaku oholost, svaki egoizam i svaku nevjeru. Ova naša molitva neka bude molitva kojom Ti, također, griješ naša srca i učiš nas ljubiti onako kako se Tebi sviđa. Gospodine, ne možemo dugo ostati u ovoj crkvi. Zato ostavljamo ovo svjetlo da gori kao dio nas kao dar koji Ti želimo darovati.
Pomozi nam (po zagovoru Blažene Djevice Marije …),
usliši ovu našu molitvu i primi naš rad ovoga dana i uvijek, a nadasve daj da uvijek budemo Tvoji.
AMEN.
Marija Galun

 

Hodočašće Majci Božjoj Osječkoj

 “Presveta Majko Božja Osječka!

Ti si nas, svoje sinove i kćeri, odabrala da se  nađemo na ovom svetom mjestu, pod okriljem tvoga svetišta. Ponizno te molimo budi ti čuvarica i zaštitnica naša. Mi te u ime svoje i u ime svih nama milih i dragih, sa svim poštovanjem i odanošću pozdravljamo i tebi u djetinjoj ljubavi posvećujemo”.

(iz Posvetne molitve Gospi Osječkoj)

U središnjem delu Osijeka, koji se naziva Tvrđa, nalazi se franjevački samostan s crkvom sv. Križa, u kojoj se od 1703. godine nalazi kip Blažene Djevice Marije, kojega su šikloški franjevci donijeli u Osijek da ga zaštite od kalvina koji su tada nemilo uništavali katoličke crkve, kipove i slike. Od tada do danas se u osiječkoj franjevačkoj crkvi štuje i časti Blažena Djevica Marija pod nazivom GOSPA OSJEČKA. Pobožni puk sa svih strana hrli svojoj Gospi gotovo svakodnevno a posebno tada kad ih pritisnu životne nevolje.

I mi smo iz Zemuna u rane jutarnje sate, još za mraka, 02.12.2017,  krenuli na   hodočašće Majci Božjoj  Osječkoj. Na put su krenuli članovi našeg zbora i dragi nam  pater Petar Tašev, lazarista iz crkve sv. Ćirila i Metoda kao i dvoje,  Miroslav i Zrinka,  članova njegove župe. Sa nama su bili i predstavnici župe iz Surčina, crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije iz Zemuna i …U franjevačkoj crkvi u Tvrđi toplo su nas dočekali naši domaćini. Usledila je sveta misa koju je predvodio pater Tašev a naš hor se potrudio da ovo misno slavlje uveliča svojim pevanjem. Na misi nam se pridružio gospodin Dubravko Lažeta koji je prateći sebe na gitari otpevao pesmu koju je sam komponovao a posvećenu Majci Božjoj Osječkoj. Samom misnom slavlju prisustvovali su i vernici Osijeka. Nakon mise usledilo je druženje, zakuska koju su nam pripremili domačini i obilazak sajma rukotvorina koji se tog dana održavao u gradu. Povratak na ručak i obilazak grada. Naši domaćini su nam priredili bogat i obilan ručak. Ogroman je rad uložen da se sve pripremi i mi to izuzetno cenimo. U obilazak grada poveo nas je gospodin Darko Mrkonjić, kulturolog, koji nas je svojom stručnošću, velikim strpljenjem upoznao sa lepim gradom Osijekom. Čovek koji voli svoj grad, to se osetilo iz njegovog kazivanja, nam je poklonio svoje vreme i mi mu se na tom toplo zahvaljujemo.

U ranim večernjim časovima napustili smo Osijek toplo ispraćeni od naših domačina. Puni lepih utisaka, bogti za još jedan doživljaj vratili smo se u naš Zemun. Želim posebno da se zahvalim našem pater Željku, čija je ideja i sprovođeje iste njegovo delo.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju foto.