Aktivnosti

II. Nedjelja Adventa

Na početku druge nedelje adventa pater Željko, pre svete mise, je zapalio drugu adventsku sveću poručujući svima prisutnima:
Pripremati… poravnati… ispraviti… izgladiti… Samo ti, Isuse, znaš kako sam slab i nemoćan bilo što sam učiniti u svom životu i da to bude dobro: poravnato, pripremljeno, izglađeno. U ovim trenucima tišine, paleći i drugu adventsku svijeću, molim te za rosu tvoga Duha Svetoga koji neka dotakne, ispravi, izgladi svaku moju grubost, nestrpljivost, neodgovornost, neosjetljivost.
Na nama je da se potrudimo, u preiodu koji je pred nama, da poravnamo, ispravimo koliko god je to u našoj moći, sve ono loše što je u nama.
Marija Galun

Sveti Nikola kuca na vrata svima

Dolasku svetog Nikole radovali su se svi: deca i odrasli. Naša mala zajednica proslavila je i ove godine blagdan svetog Nikole. Profesorka Marijana je svojim izvanrednim darom vodila čitav program. Njena neposrednost, sposobnost komunikacije sa decom izmamila je osmehe i nas odraslih i učinila da mi, odrasli, učestvujemo u razgovoru. Na svako njeno pitanje deca su dizala ruke i takmičila se ko će brže da odgovori. Svojom visprenošću sve je ipak zadivio mali Milan koji je znao čak i šta i znači reč legenda. Prof. Marijana, je obaveštena, putem mobilnog telefona, da su deca bila dobra i da je sprečen dolazak krampusa – o kakvo oduševljenje! Upozorila ih je da i dalje moraju biti dobri, još bolji. Deca su zapevala, Laki ih je pratio na gitari, “dođi nam dođi sveti Nikola” – i došao je! Sveti Nikola se obratio svakom detetu ponaosob i  darovao ga. Na kraju je usledilo zajedničko slikanje sa svetim Nikolom. Po završetku programa okupili smo se svi, u našoj dvorani, na malu zakusku koju su pripremile vredne ruke naših mama i baka. Za nama je još jedno lepo okupljanje odraslih i dece. Naša želja je da animiramo roditelje da dovode decu u naš samostan i u druge dane te da ona osete da je ovo mesto njihovo i da ovde pripadaju.

Marija Galun

Advent

Vreme pripreme za Kristov dolazak i početak Crkvene godine.
Ove godine smo se potrudili da posebno uredimo naš pano, koji se nalazi na ulasku u crkvu, kako bi našim vernicima i svim posetiocima naše crkve približili slikom i prigodnim tekstovima bit adventa. Želja nam je da sve nas potakanemo da se zamislimo, da uđemo u svoje srce i dobro promislimo šta nam je činiti. Znači, šta je to što treba da ispravimo kod sebe a da ono što je bilo dobro nastavimo da činimo.
Naš Mato je napravio, kod glavnog oltara, adventski venac sa četiri sveće – simbol svetla koje je rođenjem Krista obasjalo svet .
Prve nedelje adventa pater Željko zapalio je prvu adventsku sveću rečima:
Gospodine,
Ovo svjetlo koje ja ovdje palim, neka bude svjetlo kojim Ti nas rasvjetljuješ u našim problemima i u našim odlukama. Ova naša molitva neka bude molitva kojom Ti spaljuješ svaku oholost, svaki egoizam i svaku nevjeru. Ova naša molitva neka bude molitva kojom Ti, također, griješ naša srca i učiš nas ljubiti onako kako se Tebi sviđa. Gospodine, ne možemo dugo ostati u ovoj crkvi. Zato ostavljamo ovo svjetlo da gori kao dio nas kao dar koji Ti želimo darovati.
Pomozi nam (po zagovoru Blažene Djevice Marije …),
usliši ovu našu molitvu i primi naš rad ovoga dana i uvijek, a nadasve daj da uvijek budemo Tvoji.
AMEN.
Marija Galun

 

Hodočašće Majci Božjoj Osječkoj

 “Presveta Majko Božja Osječka!

Ti si nas, svoje sinove i kćeri, odabrala da se  nađemo na ovom svetom mjestu, pod okriljem tvoga svetišta. Ponizno te molimo budi ti čuvarica i zaštitnica naša. Mi te u ime svoje i u ime svih nama milih i dragih, sa svim poštovanjem i odanošću pozdravljamo i tebi u djetinjoj ljubavi posvećujemo”.

(iz Posvetne molitve Gospi Osječkoj)

U središnjem delu Osijeka, koji se naziva Tvrđa, nalazi se franjevački samostan s crkvom sv. Križa, u kojoj se od 1703. godine nalazi kip Blažene Djevice Marije, kojega su šikloški franjevci donijeli u Osijek da ga zaštite od kalvina koji su tada nemilo uništavali katoličke crkve, kipove i slike. Od tada do danas se u osiječkoj franjevačkoj crkvi štuje i časti Blažena Djevica Marija pod nazivom GOSPA OSJEČKA. Pobožni puk sa svih strana hrli svojoj Gospi gotovo svakodnevno a posebno tada kad ih pritisnu životne nevolje.

I mi smo iz Zemuna u rane jutarnje sate, još za mraka, 02.12.2017,  krenuli na   hodočašće Majci Božjoj  Osječkoj. Na put su krenuli članovi našeg zbora i dragi nam  pater Petar Tašev, lazarista iz crkve sv. Ćirila i Metoda kao i dvoje,  Miroslav i Zrinka,  članova njegove župe. Sa nama su bili i predstavnici župe iz Surčina, crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije iz Zemuna i …U franjevačkoj crkvi u Tvrđi toplo su nas dočekali naši domaćini. Usledila je sveta misa koju je predvodio pater Tašev a naš hor se potrudio da ovo misno slavlje uveliča svojim pevanjem. Na misi nam se pridružio gospodin Dubravko Lažeta koji je prateći sebe na gitari otpevao pesmu koju je sam komponovao a posvećenu Majci Božjoj Osječkoj. Samom misnom slavlju prisustvovali su i vernici Osijeka. Nakon mise usledilo je druženje, zakuska koju su nam pripremili domačini i obilazak sajma rukotvorina koji se tog dana održavao u gradu. Povratak na ručak i obilazak grada. Naši domaćini su nam priredili bogat i obilan ručak. Ogroman je rad uložen da se sve pripremi i mi to izuzetno cenimo. U obilazak grada poveo nas je gospodin Darko Mrkonjić, kulturolog, koji nas je svojom stručnošću, velikim strpljenjem upoznao sa lepim gradom Osijekom. Čovek koji voli svoj grad, to se osetilo iz njegovog kazivanja, nam je poklonio svoje vreme i mi mu se na tom toplo zahvaljujemo.

U ranim večernjim časovima napustili smo Osijek toplo ispraćeni od naših domačina. Puni lepih utisaka, bogti za još jedan doživljaj vratili smo se u naš Zemun. Želim posebno da se zahvalim našem pater Željku, čija je ideja i sprovođeje iste njegovo delo.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju foto.

Proslava blagdana svete Cecilije

Blagdan svete Cecilije, zaštitnice muzičara, proslavili smo svečanom svetom misom. U povodu tog blagdana posebno smo uredili naš pano na ulazu u crkvu. Želeli smo da naše vernike i sve one koji navraćaju u našu crkvu informišemo o radu našeg hora. Prigodnim tekstom, koji je napisala naš dirigent, fotografijama sa naših nastupa i drugih aktivnosti, dali su široku sliku onoga šta i kako deluje naš hor. Posle svečane mise okupili smo se u našoj dvorani na večeru i druženje.Večeru je kao i uvek pripremio naš Mato.

Naš hor je po brojnosti mali, po starosnoj dobi većina nas je zašla u treće doba ali se trudimo da svojim pevanjem slavimo Boga, da svojim skromnim doprinosom uveličamo svetu liturgiju.

Marija Galun

Nekoliko prigodnih fotki je u meniju FOTO.

Blagdan sv. Franje Asiškog

Svevišnji, svemožni, Gospodine dobri, tvoja je hvala i slava i čast i blagoslov svaki.

Tebi to jedinom pripada, dok čovjek nijedan dostojan nije ni da ti sveto spomene ime.

Hvaljen budi, Gospodine moj, sa svim stvorenjima svojim, napose s bratom gospodinom Suncem: od njega nam dolazi dan i svojim nas zrakama grije. Ono je lijepo i sjajne je svjetlosti puno, slika je, Svevišnji, tvoga božanskoga sjaja.

………………………………

Hvaljen budi, Gospodine moj, po sestri nam tjelesnoj smrti, kojoj nijedan smrtnik umaći neće. Jao onima koji u smrtnom umiru grijehu; a blaženi, koje Ti nađeš po volji presvetoj svojoj jer druga im smrt nauditi neće

                                  Iz pesme brata sunca ili pohvale stvorova  sv. Franje Asiškog

Blagdan svetog Franje, ove godine, obeležili smo, u našoj zemunskoj franjevačkoj crkvi, trodnevnicom kao uvodom u sam balgdan i svečanom svetom misom na sam dan ovog sveca osnivača Reda manje braće.

Prvog dana trodnevnice prikazana je monodrama  Marija Lebjatkina – ispovesti Marše Lebjatkine Sonji Marmeladovoj u izvođenju, sad već pokojne, glumice Mirjane Vukojčić.

 „Želimo da sjedinimo večnu nadu čovekovu u ljubav i veru u jednoga Boga koga nosimo u duši svojoj kroz svekolike vekove“ a po motivima dela „Zločin i kazna“ i „Zli dusi“ F. M. Dostojevskog – poručila nam je umetnica.

U autorskom tekstu umetnica se osvrće na značaj sv. Franje iz Asiza i u njemu  kaže: “Zanesenost njegova zanosila je sve, činila čuda, ljudi su trčali za njim, dočekivali ga pesmom i zvonima. Kako malo seme koje je Franjo Asiški posejao klija vekovima, tako ga prost i siromašan čovek gaji i čuva u duši svojoj, i ono klija iznova i šalje nam radost i veru“.

Drugog dana trodnevnice prikazan je film o životu svetog Franje. Reditelj nam je kroz pokretnu sliku dočarao život ovog sveca.

Trećeg dana trodnevnice, u predvečerje praznika , održana je sv.  misa a u okviru nje i već tradicionalni obred preminuća sv.Franje. Prigodnim tekstovima i čitanjem evanđelja pater Željko nas je vodio kroz obred. Hor je odpevao „ O najsvetija dušo koju na samrti čitavi raj susreće“.

Sam blagdan proslavili smo svečanom svetom misom. Naš hor se potrudio da svojim pevanjem na najbolji način doprinese ovoj svečanosti.

Posle liturgijskog slavlja okupili smo se u našoj dvorani i većerom koju nam je pripremio naš Mato završili proslavu. Ta naša okupljanja su vrlo dragocena jer na njima učvršćujemo našu zajednicu a okupio nas je, ovoga puta, veliki svetac sveti Franjo.

Marija Galun

p.s. Prigodna foto galerija nalazi se u meniju Foto

Dani svetog Antuna

Kao priprema za blagdan sv. Antuna Padovanskog, u našoj franjevačkoj crkvi u Zemunu se već decenijama obavlja pobožnost Trinaest utoraka. Ove godine smo, u okviru tih trinaest utoraka, poslednja tri posebno svečano obeležili. Imali smo goste koji su predvodili sv. mise i prigodnim propovedima doprineli svečanijoj pripravi proslave ovog blagdana. Svetu misu i propoved, 23. 5.  imao je fra Franjo Ninić, župni vikar u Tuzli (Franjevački samostan i župa sv. Petra i Pavla). Tog jedanaestog utorka istovremeno smo proslavili i imendan našeg pater Željka. Naš hor se potrudio da svojim pevanjem čestita imendan našem patru. Nakon mise usledila je zajednička večera uz obavezni smeh, šale i pesmu. Članica naše zajednice prof. Marijana je napisala duhovite stihove koji su govorili o našem patru a koje smo otpevali sa velikim zadovoljstvom! Sledećeg, dvansestog utorka, sv. misu je predvodio fra Sandro Tomašević iz Sigeta (Novi Zagreb) a trinaesti utorak gost nam je bio, nama već poznat i drag, fra Franjo Tomašević iz Iloka.

Uoči samog blagdana sv. Antuna imali smo trodnevnicu u okviru koje smo, osim duhovnog, imali i kulturna događanja. Prvog dana trodnevnice misu je predvodio vlč. Darko Rac iz Bačinaca, nakon mise  na programu je bio koncert duhovne muzike – Duo Orion. Izvođači su bili prof. Megumi Tešima Kàlmàn – violina i prof. Ljiljana Arsenović – klavir a kao gost Vlastimir Laki Dabović, tenor. Koncert je bio vrlo uspešan i odlično primljen od strane publike. Voditelj programa bila je prof. Marijana Ajzenkol čiji su odlični i vrlo interesantni komentari učinili koncert još uspešnijim. 

Drugog dana, nedelja 11. 6. na programu je bila monodrama ”Bosanska kraljica” u izvođenju glumice Ivane Milosavljević iz Tuzle, članice “Teatar Kabarea” iz Tuzle. Oba ova kulturna događaja bila su izvanredno posećena.

Trećeg dana je nakon svete mise bilo klanjanje koje je vodio, kao i sv. misu, fra Anto Barišić

Sam blagdan sv. Antuna proslavili smo misama: u 7,30h predvodio je vlč. Aleksandar Ninković, u 9h fra Anto Barišić, u 11h vlč. Marko Kljajić, župnik Surčina, i naveče sveČanu sv. misu u 18h,  predvodio je zemunski župnik i dekan vlč. Jozo Duspara. Po završetku svečane mise usledio je blagoslov dece i ljiljana. Sve ove dane velika pomoć u sviranju, pevanju kod sv. misa, nam je bio naš dragi Zlatko iz Tuzle, koji je svojom vedrinom a pre svega znanjem, dao veliki doprinos!

Već tradicionalno, blagdan sv. Antuna okuplja vernike svih konfesija, tada smo svi jedno u molitvama dragom svecu da nas zagovara kod našeg nebeskog Oca. Nakon sv. mise u 18h svi vernici su pozvani na agape u našu samostansku baštu, gde ih je dočekalo ugodno iznenađenje – tamburaši. Sveti Antun, i danas, okuplja ljude svih konfesija, svih nacija i dokazuje kako je moguće okupiti sve različitosti kad se to čini u ime našeg Stvoritelja.

Marija Galun

p.s. prigodna foto galerija je u meniju Foto

Dvanaesta smotra franjevačkih zborova

U Čakovcu, 27. svibnja 2017. 

Po dvanaesti put održana je smotra franjevačkih zborova, ovoga puta u Čakovcu.

Naš zbor se vredno pripremao za taj događaj te smo spremni krenuli na put.  

Okupili smo se u 9 sati i udobnim autobusom krenuli iz Zemuna put Čakovca.

Na samom početku puta pater Željko nas je pozvao na molitvu. Zamolili smo nebeskog Oca da nas njegov blagoslov vodi na ovom putu. Nakon toga pogledali smo kratak film o Bjelovaru –  našoj prvoj stanici, a zatim je tiha muzika ispunila autobus. Šale i smeh nisu manjkali tokom celog puta. Stigli smo u Bjelovar u ranim popodnevnim časovima i odseli u modernom Domu za učenike srednjih škola. U domu nas je, toplom dobrošlicom, dočekala ravnateljica doma gospođa Ivana Tomić Butković. Vrlo brzo smo bili smešteni u apartmane, malo se osvežili i krenuli na ručak koji su nam priredili naši domačini. Usledilo je razgledanje Bjelovara a zatim odlazak na misu u franjevačku crkvu  sv. Antuna. U crkvi su nas dočekali naši stari znanci: gvardijan fra Tonio (inače rodom iz Zemuna) i fra Rikard koji je neko vreme svoju svečeničku službu obavljao u Zemunu. Svojim pevanjem pod večernjom misom želeli smo da zahvalimo Bogu na svemu dobrom što smo tog dana primili. Tu, na horu, imali smo priliku da sretnemo,  nama poznatog po mail korespodenciji, gospodina Antu Iličića. To mi je bila prilika da mu se zahvalim na strpljenju i spremnosti kojima mi uvek izlazi u susret i objavljuje naše tekstove, na našoj veb stranici, koje mu šaljem. Nakon mise pozvani smo u samostan na večeru. Ukusna večera koju su nam pripremile vredne ruke kuvarica  doprinela je još boljoj atmosferi, razgovor sa starim znancima, pesma, šale i po neko sećanje su ispunili veče. Pošli smo na spavanje jer nas je čekao nastavak puta. Sledećeg jutra smo rano ustali, doručkovali i oprostili se od naših ljubaznih domaćina kojima nije bilo teško da nam u tim ranim satima pripreme doručak. Stigli smo u Čakovec oko 9 sati. Srdačno dočekani, krenuli smo da se pripremimo za nastup. Smotra je počela u 10 sati i trajala je do 12 sati. Na ovoj smotri nastupilo je 25 franjevačkih zborova među kojima je bio i naš zbor. Sve se odvijalo skladno, bez zastoja, svaki zbor se trudio da pokaže ono najbolje o sebi. Na kraju je usledila dodela zahvalnica za učešće u smotri. Kao kruna svega, bilo je zajedničko misno slavlje. Čitavom ovom događaju, po slobodnoj proceni, prisustvovalo je oko 600 ljudi. Trebalo je čuti kad uz izvrsne orgulje zapeva 6oo pevača !  Naši domaćini su se postarali da svi dobijemo ručak, sjajan pasulj sa kobasicama i viršlama, a za sladokusce puno kolača. To je bila prilika da se susretnemo sa našim starim znancima iz Karlovca, Virovitice, da pozdravimo bogoslova fra Marka koji je bio kod nas za Uskrs i još….Vreme je brzo prolazilo i morali smo krenuti na put za Zemun. Pozdravljanje, mahanje i evo nas u autobusu. Puni lepih utisaka vratili smo se u naš grad.

Želim ovom prilikom da se posebno zahvalim ravnateljici Doma učenika srednjih škola u Bjelovaru koja nas je tako lepo dočekala, gvardijanu fra Toniu i fra Rikardu. Posebno se zahvaljujemo našim domačinima u Čakovcu koji su izvanrednom organizacijom učinili svima nama da nam boravak u njihovoj sredini ostane u divnoj uspomeni. Verujte organizovanje ovako brojnog skupa je veoma zahtevno.

Da zaključim, u našu knjigu sećanja dopisaćemo još jedan lep događaj a kad dođe neki težak trenutak otvorićemo tu knjigu i možda baš otvoriti na strani Čakovec i sigurna sam da će osmeh ozariti naše lice.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju foto

Uz imendan

Malog rasta ali velikog srca, svećenik, franjevac, spreman i beskrajno strpljiv da svakoga sasluša, vrckavog humora, pun dobrih ideja za razne aktivnosti – to je naš pater Željko. Za ovih nekoliko godina koliko je u našoj sredini osvojio je Zemunce (ne samo katolike) svojom srdačnošću i spremnošću da pomogne. Koncerti, priredbe, učešća našeg hora na smotrama franjevačkih zborova i još toliko toga je pokrenuo naš pater. Zahvaljujući njemu naša zajednica živi vrlo intenzivno. Još puno toga bi mogli reći njemu u prilog a za sad samo toliko.

                              Dragi naš pater Željko želimo Vam

                                   SREĆAN IMENDAN

Silva, prof. Ljiljana, Marija Duvančić, Mića, Nena, Vlada, časna Vjekoslava, Vesna, Lidija, Džina, Kolja, Jovan, Mato, Ana, Laki, Jakica i……Marija Galun

U Zemunu, 22. svibnja 2017.

napomena:

prigodna foto galerija je u meniju Foto

Moje pjesme, moji snovi

U više navrata smo od pater Željka slušali o mjuziklu „Moje pjesme moji snovi“ koji je na repertoaru Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku i ukazala nam se prilika da ga pogledamo. Pater Žjeljko je sve organoizovao. Krenuli smo iz Zemuna, kombijem, u rane popodnevne  časove. Lep sunčan dan i lepo društvo obećavali su da je pred nama i jedan lep doživljaj. Razgovor, smeh, šale, malo muzike i evo već smo stigli u Osijek. Pre nego smo krenli u obilazak grada otišli smo u posetu porodici Šomoljanski, koji bi nas uvek kad god stignemo u Osijek  toplo dočekali. Ovog puta kod kuće je bila ćerka Marija koja nas je rado primila, stavila nam na raspolaganje prelepu terasu njihovog doma. Za tren su na stolu bili  vino i čaše, izvanredno domaće vino, a mi smo dodali naše „grickalice“. Vedro raspoloženje se nastavljalo. Zahvalili smo se simpatičnoj Mariji na srdačnom dočeku i krenuli u obilazak grada. Imali smo malo vremena na raspolaganju i zato smo želeli da što više toga vidimo. Otišli smo u Kapucinsku crkvu svetog Jakova apostola gde nas je ljubazno primio pater Krešo, koji nas je u kratkim crtama upoznao sa istorijatom crkve i samostana. Treba napomenuti da se u toj crkvi, u posebnom kutku sobe, nalaze mošti svetog Leopolda Mandića. Pater Krešo nam je toliko lepog ispričao o našem pater Željku i koliko im je on svima pomogao u radu sa izbeglicama. Nakon toga smo pošli u obilazak grada, katedrale, gradske kuće…. Na svakom koraku susretali smo ljude koji su oduševljeno pozdravljali našeg patra. Znali smo od ranije da je pater Željko posebno drag osiječanima ali sasvim je to drugačije kad to vidite uživo kad ste deo te srdačnosti. Otišli smo i do obale Drave i šetnju završili kod čuvene „Petar Pan“  poslastičarnice sa izvanrednim sladoledom. Ovako okrepljeni, krenuli smo na predstavu. Uživali smo u tročasovnom mjuziklu, prepoznatljivim pesmama, interesantnoj scenograifiji jednom rečju u divnom umetničkom doživljaju. Moram napomenuti da su veliki deo publike činila deca, što posebno raduje. Puni lepih utisaka krenuli smo ka našem kombiju, pa za Zemun! Ono što posebno nosim iz ove posete Osijeku je radost susreta žitelja Osijeka i pater Željka, gotovo na svakom koraku nas je neko zaustavio da ga pozdravi. Koliko ljubavi je,( ma svakom je podario topao osmeh), naš pater posejao u ovom gradu kad ga ljudi tako radosno dočekuju! Da se ugledamo na njega pa da svakog dana poklonimo osmehe onima koje susrećemo, poklonimo neku toplu reč i tako učinimo da ovaj naš kutak zemlje postane prijatnije mesto za život.

Marija Galun

p.s.

prigodna foto galerija je u izborniku Foto