Aktivnosti

Dani svetog Antuna

Kao priprema za blagdan sv. Antuna Padovanskog, u našoj franjevačkoj crkvi u Zemunu se već decenijama obavlja pobožnost Trinaest utoraka. Ove godine smo, u okviru tih trinaest utoraka, poslednja tri posebno svečano obeležili. Imali smo goste koji su predvodili sv. mise i prigodnim propovedima doprineli svečanijoj pripravi proslave ovog blagdana. Svetu misu i propoved, 23. 5.  imao je fra Franjo Ninić, župni vikar u Tuzli (Franjevački samostan i župa sv. Petra i Pavla). Tog jedanaestog utorka istovremeno smo proslavili i imendan našeg pater Željka. Naš hor se potrudio da svojim pevanjem čestita imendan našem patru. Nakon mise usledila je zajednička večera uz obavezni smeh, šale i pesmu. Članica naše zajednice prof. Marijana je napisala duhovite stihove koji su govorili o našem patru a koje smo otpevali sa velikim zadovoljstvom! Sledećeg, dvansestog utorka, sv. misu je predvodio fra Sandro Tomašević iz Sigeta (Novi Zagreb) a trinaesti utorak gost nam je bio, nama već poznat i drag, fra Franjo Tomašević iz Iloka.

Uoči samog blagdana sv. Antuna imali smo trodnevnicu u okviru koje smo, osim duhovnog, imali i kulturna događanja. Prvog dana trodnevnice misu je predvodio vlč. Darko Rac iz Bačinaca, nakon mise  na programu je bio koncert duhovne muzike – Duo Orion. Izvođači su bili prof. Megumi Tešima Kàlmàn – violina i prof. Ljiljana Arsenović – klavir a kao gost Vlastimir Laki Dabović, tenor. Koncert je bio vrlo uspešan i odlično primljen od strane publike. Voditelj programa bila je prof. Marijana Ajzenkol čiji su odlični i vrlo interesantni komentari učinili koncert još uspešnijim. 

Drugog dana, nedelja 11. 6. na programu je bila monodrama ”Bosanska kraljica” u izvođenju glumice Ivane Milosavljević iz Tuzle, članice “Teatar Kabarea” iz Tuzle. Oba ova kulturna događaja bila su izvanredno posećena.

Trećeg dana je nakon svete mise bilo klanjanje koje je vodio, kao i sv. misu, fra Anto Barišić

Sam blagdan sv. Antuna proslavili smo misama: u 7,30h predvodio je vlč. Aleksandar Ninković, u 9h fra Anto Barišić, u 11h vlč. Marko Kljajić, župnik Surčina, i naveče sveČanu sv. misu u 18h,  predvodio je zemunski župnik i dekan vlč. Jozo Duspara. Po završetku svečane mise usledio je blagoslov dece i ljiljana. Sve ove dane velika pomoć u sviranju, pevanju kod sv. misa, nam je bio naš dragi Zlatko iz Tuzle, koji je svojom vedrinom a pre svega znanjem, dao veliki doprinos!

Već tradicionalno, blagdan sv. Antuna okuplja vernike svih konfesija, tada smo svi jedno u molitvama dragom svecu da nas zagovara kod našeg nebeskog Oca. Nakon sv. mise u 18h svi vernici su pozvani na agape u našu samostansku baštu, gde ih je dočekalo ugodno iznenađenje – tamburaši. Sveti Antun, i danas, okuplja ljude svih konfesija, svih nacija i dokazuje kako je moguće okupiti sve različitosti kad se to čini u ime našeg Stvoritelja.

Marija Galun

p.s. prigodna foto galerija je u meniju Foto

Dvanaesta smotra franjevačkih zborova

U Čakovcu, 27. svibnja 2017. 

Po dvanaesti put održana je smotra franjevačkih zborova, ovoga puta u Čakovcu.

Naš zbor se vredno pripremao za taj događaj te smo spremni krenuli na put.  

Okupili smo se u 9 sati i udobnim autobusom krenuli iz Zemuna put Čakovca.

Na samom početku puta pater Željko nas je pozvao na molitvu. Zamolili smo nebeskog Oca da nas njegov blagoslov vodi na ovom putu. Nakon toga pogledali smo kratak film o Bjelovaru –  našoj prvoj stanici, a zatim je tiha muzika ispunila autobus. Šale i smeh nisu manjkali tokom celog puta. Stigli smo u Bjelovar u ranim popodnevnim časovima i odseli u modernom Domu za učenike srednjih škola. U domu nas je, toplom dobrošlicom, dočekala ravnateljica doma gospođa Ivana Tomić Butković. Vrlo brzo smo bili smešteni u apartmane, malo se osvežili i krenuli na ručak koji su nam priredili naši domačini. Usledilo je razgledanje Bjelovara a zatim odlazak na misu u franjevačku crkvu  sv. Antuna. U crkvi su nas dočekali naši stari znanci: gvardijan fra Tonio (inače rodom iz Zemuna) i fra Rikard koji je neko vreme svoju svečeničku službu obavljao u Zemunu. Svojim pevanjem pod večernjom misom želeli smo da zahvalimo Bogu na svemu dobrom što smo tog dana primili. Tu, na horu, imali smo priliku da sretnemo,  nama poznatog po mail korespodenciji, gospodina Antu Iličića. To mi je bila prilika da mu se zahvalim na strpljenju i spremnosti kojima mi uvek izlazi u susret i objavljuje naše tekstove, na našoj veb stranici, koje mu šaljem. Nakon mise pozvani smo u samostan na večeru. Ukusna večera koju su nam pripremile vredne ruke kuvarica  doprinela je još boljoj atmosferi, razgovor sa starim znancima, pesma, šale i po neko sećanje su ispunili veče. Pošli smo na spavanje jer nas je čekao nastavak puta. Sledećeg jutra smo rano ustali, doručkovali i oprostili se od naših ljubaznih domaćina kojima nije bilo teško da nam u tim ranim satima pripreme doručak. Stigli smo u Čakovec oko 9 sati. Srdačno dočekani, krenuli smo da se pripremimo za nastup. Smotra je počela u 10 sati i trajala je do 12 sati. Na ovoj smotri nastupilo je 25 franjevačkih zborova među kojima je bio i naš zbor. Sve se odvijalo skladno, bez zastoja, svaki zbor se trudio da pokaže ono najbolje o sebi. Na kraju je usledila dodela zahvalnica za učešće u smotri. Kao kruna svega, bilo je zajedničko misno slavlje. Čitavom ovom događaju, po slobodnoj proceni, prisustvovalo je oko 600 ljudi. Trebalo je čuti kad uz izvrsne orgulje zapeva 6oo pevača !  Naši domaćini su se postarali da svi dobijemo ručak, sjajan pasulj sa kobasicama i viršlama, a za sladokusce puno kolača. To je bila prilika da se susretnemo sa našim starim znancima iz Karlovca, Virovitice, da pozdravimo bogoslova fra Marka koji je bio kod nas za Uskrs i još….Vreme je brzo prolazilo i morali smo krenuti na put za Zemun. Pozdravljanje, mahanje i evo nas u autobusu. Puni lepih utisaka vratili smo se u naš grad.

Želim ovom prilikom da se posebno zahvalim ravnateljici Doma učenika srednjih škola u Bjelovaru koja nas je tako lepo dočekala, gvardijanu fra Toniu i fra Rikardu. Posebno se zahvaljujemo našim domačinima u Čakovcu koji su izvanrednom organizacijom učinili svima nama da nam boravak u njihovoj sredini ostane u divnoj uspomeni. Verujte organizovanje ovako brojnog skupa je veoma zahtevno.

Da zaključim, u našu knjigu sećanja dopisaćemo još jedan lep događaj a kad dođe neki težak trenutak otvorićemo tu knjigu i možda baš otvoriti na strani Čakovec i sigurna sam da će osmeh ozariti naše lice.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju foto

Uz imendan

Malog rasta ali velikog srca, svećenik, franjevac, spreman i beskrajno strpljiv da svakoga sasluša, vrckavog humora, pun dobrih ideja za razne aktivnosti – to je naš pater Željko. Za ovih nekoliko godina koliko je u našoj sredini osvojio je Zemunce (ne samo katolike) svojom srdačnošću i spremnošću da pomogne. Koncerti, priredbe, učešća našeg hora na smotrama franjevačkih zborova i još toliko toga je pokrenuo naš pater. Zahvaljujući njemu naša zajednica živi vrlo intenzivno. Još puno toga bi mogli reći njemu u prilog a za sad samo toliko.

                              Dragi naš pater Željko želimo Vam

                                   SREĆAN IMENDAN

Silva, prof. Ljiljana, Marija Duvančić, Mića, Nena, Vlada, časna Vjekoslava, Vesna, Lidija, Džina, Kolja, Jovan, Mato, Ana, Laki, Jakica i……Marija Galun

U Zemunu, 22. svibnja 2017.

napomena:

prigodna foto galerija je u meniju Foto

Moje pjesme, moji snovi

U više navrata smo od pater Željka slušali o mjuziklu „Moje pjesme moji snovi“ koji je na repertoaru Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku i ukazala nam se prilika da ga pogledamo. Pater Žjeljko je sve organoizovao. Krenuli smo iz Zemuna, kombijem, u rane popodnevne  časove. Lep sunčan dan i lepo društvo obećavali su da je pred nama i jedan lep doživljaj. Razgovor, smeh, šale, malo muzike i evo već smo stigli u Osijek. Pre nego smo krenli u obilazak grada otišli smo u posetu porodici Šomoljanski, koji bi nas uvek kad god stignemo u Osijek  toplo dočekali. Ovog puta kod kuće je bila ćerka Marija koja nas je rado primila, stavila nam na raspolaganje prelepu terasu njihovog doma. Za tren su na stolu bili  vino i čaše, izvanredno domaće vino, a mi smo dodali naše „grickalice“. Vedro raspoloženje se nastavljalo. Zahvalili smo se simpatičnoj Mariji na srdačnom dočeku i krenuli u obilazak grada. Imali smo malo vremena na raspolaganju i zato smo želeli da što više toga vidimo. Otišli smo u Kapucinsku crkvu svetog Jakova apostola gde nas je ljubazno primio pater Krešo, koji nas je u kratkim crtama upoznao sa istorijatom crkve i samostana. Treba napomenuti da se u toj crkvi, u posebnom kutku sobe, nalaze mošti svetog Leopolda Mandića. Pater Krešo nam je toliko lepog ispričao o našem pater Željku i koliko im je on svima pomogao u radu sa izbeglicama. Nakon toga smo pošli u obilazak grada, katedrale, gradske kuće…. Na svakom koraku susretali smo ljude koji su oduševljeno pozdravljali našeg patra. Znali smo od ranije da je pater Željko posebno drag osiječanima ali sasvim je to drugačije kad to vidite uživo kad ste deo te srdačnosti. Otišli smo i do obale Drave i šetnju završili kod čuvene „Petar Pan“  poslastičarnice sa izvanrednim sladoledom. Ovako okrepljeni, krenuli smo na predstavu. Uživali smo u tročasovnom mjuziklu, prepoznatljivim pesmama, interesantnoj scenograifiji jednom rečju u divnom umetničkom doživljaju. Moram napomenuti da su veliki deo publike činila deca, što posebno raduje. Puni lepih utisaka krenuli smo ka našem kombiju, pa za Zemun! Ono što posebno nosim iz ove posete Osijeku je radost susreta žitelja Osijeka i pater Željka, gotovo na svakom koraku nas je neko zaustavio da ga pozdravi. Koliko ljubavi je,( ma svakom je podario topao osmeh), naš pater posejao u ovom gradu kad ga ljudi tako radosno dočekuju! Da se ugledamo na njega pa da svakog dana poklonimo osmehe onima koje susrećemo, poklonimo neku toplu reč i tako učinimo da ovaj naš kutak zemlje postane prijatnije mesto za život.

Marija Galun

p.s.

prigodna foto galerija je u izborniku Foto

Sveto trodnevlje

Veliki Četvrtak

Spomen poslednje večere i ustanovljenja sakramenata svete ispovedi i svete pričesti, obeležili smo svečanom svetom misom i klanjanjem pred Presvetim Oltarskim Sakramentom.

 Isus nam je na poslednjoj večeri izrekao svoju oporuku, u kojoj nam je ostavio svoje telo i svoju krv, u obliku kruha i vina za našu duševnu okrepu. On je odlučio da zauvek ostane s nama skriven u komadu kruha, da bi nam svima bio dostupan i da bismo imali život večni.

Svetu misu predvodio je naš pater Željko a klanjanje je započeo tekstom iz Getsemanske ure klanjanja:” Gospodine, evo nas tu pred tobom, u hramu tvoje božanske prisutnosti……moleći molitvu koju si me ti Isuse naučio: „Abba! Oće! Tebi je sve moguće! Otkloni čašu ovu od mene! Ali ne što ja hoću, nego što hoćeš ti!“  

Nakon sv.mise i klanjanja, naš zbor se okupio kako to već dugi niz godina praktikujemo, na zajedničku večeru. Članica našeg hora g-đa Marija Duvančić nam je pripravila, sa puno ljubavi, ukusnu večeru. Razgovoru nikad kraja, tim pre što su  nam se pridružili i gosti iz Zagreba – Marko Rudec i Ivan Ivanković, franjevački bogoslovi, iz Zagreba, koji su sa nama zajedno pratili svetu misu.    

 

Veliki Petak

 

Na Veliki Petak imali smo križni put ujutro u 9h. Križni put sa molitvama svetog Franje predvodio je pater Željko a bogoslovi su takođe uzeli učešća u ovoj pobožnosti.

Glavni obredi Velikog Petka odvijali su se u ranim večernjim časovima. Već decenijama naš zbor na ovaj dan peva Muku po Ivanu. Treba napomenuti da su nas, što zbog starosti i bolesti ili smrti, napustili brojni članovi hora koji su imali solističke numere a mladih na žalost nema. Da izvedba bude na visini, uložili smo ogroman napor kako bismo svojim pevanjem iskazali svoja osećanja i privrženost Onome koji je dao svoj život za sve nas koji smo živi, za one koji više nisu među nama kao i za one koji će tek postati žitelji ove planete. Po završetku obreda u tišini smo se razišli.

 

Velika Subota  

Obredi Velike Subote su nas polako uvodili u najslavniji trenutak kada se spominjemo Uskrsnuća našeg Gospodina Isus Krista. Unošenjem uskrsne sveće u crkvu dolazi nam kako kaže evanđelista Ivan:” Svjetlo istinsko koje prosvetljuje svakog čovjeka “.

Marko, bogoslov , je punim srcem otpevao vazmeni hvalospev:

Nek se raduje i zemlja tolikim obasjana blijeskom,
i rasvijetljena sjajem vječnoga Kralja neka osjeti,
da je nestalo po čitavome svijetu mraka!
Nek se veseli i majka Crkva urešena blijeskom tolikoga svjetla, …

Usledili su ostali obredi Velike Subote, zvona su se oglasila a hor je zapevao “Slava Bogu na visini”.

“Isus je uskrsnuo Ale luja”, pevala je cela crkva.

Želela bih da se u ovom prilogu posebno osvrnem na prisustvo dvojice bogoslova,

Marka Rudeca i Ivana Ivankovića, franjevačke bogoslove koji studiraju na Katoličkom teološkom fakultetu u Zagrebu, koji su svojim učešćem u slavljenju ovog svetog trodnevlja, Uskrsa i uskrsnog ponedeljka, dali svoj doprinos a nama priredili veliku radost. Naša zajednica ih je prihvatila otvorena srca i želim da verujem da su se u našoj zajednici, osetili prijatno te da će nam se opet pridružiti u nekom od sledećih slavlja.

Zemun, o Uskrsu 2017.

Marija Galun

napomena:

prigodna foto galerija je u meniju foto.

Svetski molitveni dan 2017.

Svetski molitveni dan žena, koji je započeo 1884., ima za cilj osvetljavanje problema žena. Svake godine, izabrana zemlja domaćin, predstavlja svoju kulturu, probleme i izazove i priprema bogosluženje. Ove godine, pod naslovom, Jesam li nepravedan prema tebi?, u Evangeličkoj Crkvi u Zemunu, ekumenska grupa žena predstavila je Filipine. U punom hramu, predstavnice Srpske Pravoslavne Crkve, Rimokatoličke, Grkokatoličke, Slovačko Evangeličke i Baptističke Crkve, molitveno su se pridružile zajednici žena u svetu koje svakog prvog petka u martu, po odluci UNESC-a, obeležavaju ovaj dan. Među prisutnim vernicima bili su: predstavnik Njegove Svetosti Patrijarha Irineja protođakon Radomir Rakić, fra Željko Paurić predstojnik samostana, o. Vladislav Varga (GKC), sveštenik Nemačke Evangeličke Crkve Hans F. Rabus, sveštenik Anglikanske Ortodoksne Crkve Igor Đurčik, sestre Milosrdnice Vinka Paulskog i Male sestre srca Isusova. Dostojno je i pravedno zahvaliti fra Željku na otvorenim vratima I duhovnoj podršci pri našim pripremama, kao I na dobrovoljnom prilogu koji je sakupljen, a koji je namenjen internatu za devojke koje vode sestre Usmiljenke na Banovom Brdu.
Marijana Ajzenkol

Duhovna obnova uz blagdan Svijećnice

30. i 31.1. – 1.2.2017.

Poziv na duhovnu obnovu  nas je sve potaknuo da malo razmislimo o praktikovanju svoje vere, o tome šta je to što trebam kod sebe da ispravim ili dodam. Ove godine duhovnu obnovu je vodio fra Slavko Topić, gvardijan crkve sv. Ante na Bistriku u Sarajevu. Prvi dan trodnevnice bio je posvećen redovnicama i redovnicima, a susret se odvijao u prostorijama sestara Franjevki.  “Duhovna obnova potrebna je kako laicima tako i redovnicima i redovnicama” bila je prva misao koju je fra Slavko, posle pozdrava, podelio sa prisutnima. Govorio je koliko je to važno s obzirom da se redovnici i redovnice svakodnevno susreću sa svetom.  Nakon izlaganja usledila je sveta misa. Sledečeg dana, pre podne, takođe kod sestara, nastavljen je susret sa redovnicama. Bila je, pored duhovnog razmatranja, mogućnost za svetu ispoved. Istog dana posle podne bio je susret sa članovima Franjevačkog svetovnog reda, kandidatima FSR, i štovateljima svetog Antuna. Uvodnu reč dao je naš fra Željko napomenuvši da je duhovna obnova posvećena značaju dana posvećenog života.“ Današnji dan je namenjen posvečenom životu kroz FSR, onih vernika koji žele živeti svoj kršćanski život po nadahnuću svetog Franje Asiškog“ – poručio je fra Željko i predao reč fra Slavku. Zapevali smo pesmu „Bože moj dopusti mi“ uslovno govoreći franjevačku himnu koja je po rečima fra Slavka potekla direktno iz srca sv. Franje.

Ova trodnevnica je održana u cilju obeležavanja Dana posvećenog života.To je duhovni pokret koji je inicirao sveti otac papa Ivan Pavao II jer je shvatio da posvećeni život ima ogromnu ulogu u crkvi. Bogu posvećene osobe žive u svetu, na svojim radnim mestima ali su organizovane u duhovne zajednice. Na dan posvećenog života želimo naglasiti da se Bogu posvećen život vrednuje, da promoviše i podstiće ljude da, ako ih Duh Sveti nadahnjuje, posvete svoj život Bogu. Danas , u krizi duhovnih zvanja, takve osobe su jako potrebne crkvi.

Svojim izlaganjem fra Slavko je plenio pažnju svih prisutnih a naša dvorana je bila popunjena do poslednjeg mesta. Slušali bi mi njega još mnogo duže ali je došlo vreme za predviđenu svetu misu i tako smo svi zajedno krenuli u crkvu.

Nakon svete mise fra Slavko je održao predavanje našem zboru o liturgijskom pevanju. Bila je to prilika, da mi pevači, saznamo da li i koliko ispravno našim pevanjem pratimo liturgijsko slavlje i neke propuste ispravimo. Bilo je to izuzetno korisno predavanje ali je bilo i divno druženje.

Poslednjeg dana trodnevnice bilo je, pre  svete mise, Euharistijsko klanjanje.Usledila je svečana sveta misa. U propovedi pod misom fra Slavko nam je govorio o milosrđu i potrebi  za njim. Na kraju propovedi sledila je poruka: bolji svet postaje tako što mi postajemo bolji te da našim čestitim, dobrim životom, možemo menjati svet.

Znači, na nama je, verujem da svi to želimo, da menjamo svet na bolje tako što ćemo mi svojim čestitim i dobrim životom davati primer našim bližnjima.

Marija Galun

Božićni koncert 2

1.Raduj se o Betleme Mesija će doć

2.BOŽIĆ!  Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se približava vreme u kome ga proslavljamo? Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas- praznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca.

3.Božićna priča

4.U vremenu kada je Bog postao dete, imam utisak da i svi mi postajemo nekako deca. To je vreme radosti- one mirne i pomalo pahuljasto treperave. I nemamo objašnjenje zašto je to tako, zašto mu se radujemo, šta iščekujemo i zašto smo tužni pa čak i ljuti ako nema snega.Treba nam kićenje cele prirode i svečarski ambijent. A zašto? Nije li dovoljno napraviti dobar ručak, razmeniti poklone, opustiti se uz muziku i posetiti familiju i prijatelje. Sve to može biti jako lepo i ugodno pa čak pružiti i osećaj zadovoljstva. No pravu radost, ono detinje ushićenje pružiće nam samo vlastiti mir kao reakcija – odgovor na Božju ljubav. I to je pravo slavljenje Božića! Božić upravo znači dolazak Boga u naš svakodnevni život. Zato naše ushićenje, radost i čežnja nije ništa neobično. Pa nije „svaki dan badnji“, kako se to u narodu lepo kaže.

5.Došla je lepa sveta noć

6.Božićna noć

7.U Božiću, Svevečni, Svemogući postaje jedan od nas, postaje Emanuel (s nama Bog), da bi ispunio čovekovu večnu čežnju i nadu za Bogom, rajem, dobrotom i lepotom. Zato i imamo svi vlastiti doživljaj, jer Bogu je svako od nas jednako važan i sa svakim se želi susresti bez obzira na to ko smo, kakvi smo i da li nas nesto muči. No, naši odgovori Bogu mogu biti različiti: možemo uzvratiti ljubav, možemo biti nesigurni i mučeni sumnjama, možemo ne otvoriti srce njegovom pozivu ili odbiti Božju ponudu često ni sami ne znajući zašto. I onda? Kako je moguće da ljudi koji nisu vernici slave Božić? Nije li to malo neobično pa čak i apsurdno? Nije. To jeste praznik porodice, darivanja, običaja, susreta i kako god ga shvatali, doživljavali i slavili iz Božića će uvek progovarati naša potreba za sigurnošću, ljubavlju, mirom. On će uvek biti simbol naše nade u bolju budućnost, želje za novim početkom, čistotom dečjeg srca, poziv na velikodušnost, osluškivanje tajne novog života. Sve su ovo iskonske ljudske vrednosti i težnje. To i čini Božić praznikom svih: i onih koji veruju i nadaju se rešenju problema i pomoći od Boga koji ih voli, i onih koji ne veruju, ali iskreno tragaju za pravim odgovorima i putevima.

8.O Isuse poljubljeni

9.Zato dopustimo da nas ponovo i uvek ponese neprolazna lepota i čarolija Božića.Da ovih božićnih dana budemo sretni, potrebno nam je svetlo i toplina.

Svetlo u srcu koje daje smisao životu i toplina dragih ljudi.To se ne nalazi na jelkama i po prodavnicama. To se nalazi u Onome Koji je došavši među nas, doneo tajnu. Otvorimo svoja srca, zavirimo i nađimo svetlo u srcima drugih

Osvetlimo svoj mrak i ponudimo toplinu onima kojima je hladno.

10.Dvanajsta je sad ura

 

Marijana Ajzenkol

Franjevački samostan u Zemunu, 24.12.2016. u 23.45h

Božićni koncert

Pošto su dani uoči Božića bili prilično hladni, postojala je sumnja da li će vernici u te kasne sate doći u crkvu, na polnoćku. Ova naša zebnja nije bila bez osnova imajući u vidu da, na žalost, u crkvu dolaze uglavnom stariji vernici a da je mladih sve manje. Ipak, naš zbor je izveo kratak koncert pre polnoćke, kako smo to godinama činili. Naša draga profesorka Marijana, pripremila je prigodan tekst i sa puno umešnosti uvodila prisutne u misteriju Božića. Da li je bilo sve besprekorno? Nije, ali je u pripremu praznika ceo hor uložio puno truda i ljubavi i to se osetilo u svakoj pesmi. Polnoćku je predvodio fra Franjo Tomašević iz Iloka, sa kim je zbor sjajno sarađivao. Stvoritelj je video našu ogromnu želju i trud da sve uradimo najbolje što možemo i to je nagradio, bio je uz nas! Na našu veliku radost u toj božičnoj noći, naša crkva je bila prilično popunjena. U produžetku donosim tekst – program našeg koncerta za sve one koji prate našu veb-stranicu a nisu mogli da prisustvuju polnoćki.

O Božiću, 2016                                                                              Marija Galun

 

Četvrta nedelja adventa

Uz četvrtu adventsku svijeću 

Betlehem… najmanji među kneževstvima… a ipak, iz njega će izaći onaj koji će vladati Izraelom… Isuse, kao i ljudi onda, tako i mi danas, često te ne prepoznajemo u osobama koje susrećemo, u situacijama koje nam se događaju, u okolnostima u kojima živimo… tražimo izvanrednosti, posebnosti… a ti si se sakrio u najmanji grad, u najneznatniju ženu…

Paleći i posljednju adventsku svijeću, u trenucima tišine, želimo te moliti da nam oprostiš sve takve trenutku… oprosti što ne prepoznajemo tebe u osobama koje nam šalješ na životnu stazu… i daruj nam samo malo više srca i razumijevanja jedni za druge…

 Upaljena je i četvrta adventska sveća a na nama je da pognemo glavu i skrušeno zamolimo  oproštaj za sve one trenutke kada nismo imali srca i razumevanja jedni za druge.

Marija Galun

Duhovna misao

POMOGNI SEBI POMAGANJEM DRUGIMA

Korizma mnogima služi kao izgovor da naprave nešto dobro i korisno – za sebe. Ali u tome nije bit korizme. Jer u korizmi bismo trebali napraviti nešto dobro i korisno za druge, za one kojima je to potrebno.

Ljudi općenito, pa tako i mladi, sve više zaboravljaju što zapravo znači korizma, koji je njezin smisao i simbolika. Svi samo odluče tih »dugih, teških« 40 dana odreći se nečega što im je u životu važno, ili misle da im je važno, te smatraju da su se tako žrtvovali i učinili nešto dobro. Jesu, učinili su nešto dobro za sebe i svoje zdravlje, ali treba učiniti nešto dobro i za druge, bližnje, potrebite. U trenutku odricanja treba misliti na njih, a ne na sebe.