Možda…

Dragi vernici, želimo da vam ispričamo ponešto o horskom pevanju u našoj crkvi. Nekada su u našoj crkvi postojala dva hora, vremenom su se ta dva hora spojila u jedan sasvim solidan a pod vođstvom naše čuvene sestre Beatrike, koja je bila i orguljaš, uvežbavala hor i prepisivala i umnožavala note. Vreme je prolazilo, oni najstariji, pored kojih smo učili, nisu više bili medju nama a od mladjih neki su se odselili iz Zemuna. Ipak iako nas je malo mi i dalje vredno radimo, najbolje što možemo, da bi se u našoj crkvi, bar nedeljom i blagdanima, čula pesma koja slavi Gospodina. Redovno vežbamo, biramo repertoar i prilagodavamo ga našim glasovnim mogućnostima. Stvorili smo jednu divnu zajednicu u kojoj se družimo, delimo poslove, medjusobno pomažemo i brinemo jedni o drugima. Posle svake probe se družimo uz šalu i smeh i jednom rečju lepo nam je. Imamo medju nama i mlade članove; Jovana, Lakija i njegovu suprugu Anu.
Vredno pomena je i to da naš hor već 6 godina učestvuje u smotri zborova franjevačkih crkava provincije Ćiril i Metodije kojoj i mi pripadamo. Smotra se svake godine održava u drugom gradu. O tome svedoči šest pohvalnica koje krase zid u našoj sali! Ove godine smotra je održana u Čakovcu. Na put smo krenuli dan ranije i prenoćili u Bjelovaru. Uveče toga dana pevali smo na misi u franjevačkoj crkvi i dobili mnoge pohvale i čestitke za lepo pevanje. Sutradan smo imali nastup u čakovečkoj franjevačkoj crkvi koja je bila prepuna. Pevali smo pesmu “Uzmi kruh“ i dobili buran aplauz. Na smotri je učestvovalo oko 600 pevača! Možete li zamisliti kako je zvučalo kad je svih 600 zapevalo misu!
Horsko pevanje je veliko zadovoljstvo, kako zbog pevanja tako i zbog druženja a najvažnije je to što donosi mir u duši! Pa, pridružite nam se! Pošaljite svoju decu i naročito unuke, da na njih prenesemo divnu duhovnu muzičku literaturu, da se ne zaboravi. Mi već dobijamo podmladak. Petogodišnja Ana već uči dve dečije pesme, pa kad je čujete, čestitajte joj! Na kraju bih da navedem reči sestre Beatrike, duhovne majke sviju nas pevača: „pesma je dupla molitva” – razume se kad dobro zvuči, dodala bih ja!
Silvestra Raičević, dirigent

Podijeli sa prijateljima:
    Duhovna misao

    Vrijednost jedne Zdravomarije

    Jednog je dana Padre Pio u društvu subrata šetao hodnikom samostana. Subrat mu je skrenuo pozornost na jednog gospodina koji je stajao u mnoštvu. Bio je to poznati pisac koji je doputovao iz Milana kako bi upoznao sveca.

    “Baš lijepo što ste prevalili toliko put da biste me vidjeli. Imate li molitvenik kod kuće?” upitao ga je Padre Pio.

    Pisac ga je zbunjeno gledao, a svetac zaključio: “Mogli ste uštedjeti i vrijeme i novac jer jedna Zdravomarija, sine moj, vrijedi puno, puno više od bilo kakvog putovanja.”