Aktivnosti

26. V. 2018. u Klanjcu

Trinaesta smotra franjevačkih zborova je ove godine održana u mestu Klanjcu u prelepom hrvatskom Zagorju. Naš hor je po osmi put uzeo učešće na ovoj manifestaciji. Vredno smo se spremali i puni entuzijazma krenuli na put. Krenuli smo u petak, 25.05, ujutro a plan nam je bio da obiđemo i samostan u Cerniku. Smestili smo se u udoban autobus i krenuli na put. Na samom početku puta naš pater Željko nas je pozvao na molitvu za sretan put:

Rafael i Tobija, Mihael i nebeska vladavina, Gabrijel i Marija, bili na putu s nama, s djetetom Isusom svaki čas, nek Djeva Mati blagoslovi nas.

Nakon udobne vožnje, uz smeh i šale stigli smo u Cernik. Naše prvo zaustavljanje bilo je groblje u Cerniku. Želeli smo da posetimo grob nama drage gospođe Lidije, koja je svojim boravkom u našoj sredini ostavila neizbrisiv trag. Zapevali smo pesmu „Kraljice neba raduj se“, izmolili „Oče naš“ i uputili se u samostan. Ljubazno su nas dočekali fra Tomica Hruška i pater Josip Šoštarić. Fra Tomica nas je poveo u obilazak samostana i crkve i upoznao sa njihovim istorijatom. Nakon toga pošli smo na ručak koji su nam pripremili naši domaćini. Po završeku ručka pater Josip Šoštarić nas je poveo u obilazak biblijsko arheološkog muzeja koji se nalazi u samom samostanu a za čiji nastanak i održavanje ja zaslužan o. Tomislav Vuk, Cerničanin, profesor biblijskih jezika u Jeruzalemu. Obišli smo knjižnicu i prostor u pripremi za novu knjižnicu u kojoj će biti smeštena razna izdanja biblije kao i knjige koje tumače bibliju, njih oko 10.000 – 15.000 na raznim jezicima. U nastavku puta posetili smo i crkvicu sv. Leonarda (Linarta). Ljubazni fra Tomica nam je ispričao istoriju te crkvice. Oprostili smo se od njega i nastavili put za Bjelovar.U Bjelovaru smo odseli u modernom Domu za učenike srednjih škola. Tu nas je, toplom dobrošlicom, dočekala ravnateljica doma gospođa Ivana Tomić Butković, nama stara poznanica od prethodne godine. Smestili smo se i krenuli na svetu misu u franjevačku crkvu sv Antuna. Druženjem sa pater Rikardom, koji je neko vreme bio u Zemunu i sa dragim prijateljima iz Bjelovara, završili smo dan i krenuli na spavanje. Rano ujutro čekao nas je obilan doručak i polazak na put ka cilju. Stigli smo u Klanjec, odmah održali kratku probu a zatim potražili medju horovima drage prijatelje koje susrećemo svake godine na ovim susretima. Nakon smotre horova, njih 26, podeljene su zahvalnice. Posle kratke pauze služena je zajednička sv. misa. Kao i uvek, svi horovi su učestvovali u slavljenju svete mise, iz preko pet stotina grla orila se pesma zahvale Gospodinu što nam je darovao i ovaj dan. Zajednički ručak, pesma i šale orile su se dvorištem franjevačkog samostana u Klanjcu. Rastanak, pozdravljanje, želje da se opet vidimo sledeće godine i krenuli smo put Zemuna.

Za nama je još jedan divan događaj, još jedno lepo iskustvo, rekla bih dar koji nam je podario naš Stvoritelj a koji je sve vreme bio sa nama na ovom putu.

Želim da se posebno zahvalim našem pater Željku koji je uložio veliki napor da sve organizuje, obezbedio udoban autobus, muziku tokom puta, prenočište i sve ostalo.

Mislim da govorim u ime svih naših članova hora ako kažem da smo doživeli lepe trenutke i da ćemo ih pamtiti i prepričavati još dugo.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Hodočašće u Asiz od 13. do 17. maja 2018.  

Pošli smo na hodočašće  u Asiz sa katoličkom udrugom  „Veronikin rubac“ iz Osijeka. U kasnim popodnevnim satima, u nedelju 13. maja, stigli smo iz Zemuna i pridružili se grupi koja nas je srdačno prihvatila. Putovali smo celu noć i u prepodnevnim satima stigli na prvu odrednicu Greccio – Grećo. U tom gradu, koji je franjevački Betlehem, razgledali smo svetište i svetsku izložbu jaslica. Puni utisaka nastavili smo put za Asiz. U toku ovih nekoliko dana obišli smo: Baziliku sv. Klare, katedralu sv. Rufina, rodnu kuću sv. Franje, baziliku sv. Franje, crkvu Gospe od Anđela i u njoj Porcijunkulu i svetište Rivotorto. Stigli smo i do Carcera -Karćera, razgledali a na povratku obišli crkvu sv. Damjana. Kao kruna ovog našeg hodočašća bio je odlazak za La Vernu – mesto gde je sv. Franjo primio rane. Hodočašće je bilo duhovna obnova kroz koju nas je vodio fra Nikola Vukoja iz Samobora. Zahvaljujući njegovom izvanrednom poznavanju života sv. Franje i nastojanju da sve to nama približi, doživeli smo pravo duhovno pročišćenje. Možda će vam ovaj moj izveštaj izgledati šturo ali teško je rečima izraziti svu onu duhovnu obnovu kroz koju smo prolazili tih dana.

Želela bih da se zahvalim pater Željku koji nas je povezao sa udrugom “Veronikin rubac” i tako omogućio da pođemo na ovo hodočašće. Nezaobilazna je i gospođa Mara Šešo, koja se nalazi na čelu udruge, a koja je tokom puta brinula o svima nama. Žena malo oštrijeg glasa iza koga se krila ogromna ljubav i briga za sve nas.  Ona je bila duša ove grupe i njoj se posebno zahvaljujemo za sve što je činila za nas.

Na kraju ostala je želja da ponovo krenemo u Asiz a do tada da pokušamo da sve ono što smo primili kroz ovu duhovnu obnovu, pokušamo da sprovedemo u svakodnevnom životu.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

„Hosana Sinu Davidovu, blagoslovljen koji dolazi u imenu Gospodnjem”. Pevajući ovaj psalam započeli smo proslavu blagdana Cvjetnice. Nastavili smo blagoslovom maslinskih grančica i procesijom uz pevanje psalma “židovska su dejca…”. Usledilo je čitanje muke po Marku i svečana sveta misa čime smo obeležili spomen Isusovog svečanog ulaska u Jerusalem. Ovom svečanošču započeo je Veliki tjedan za koji se naš zbor vredno pripremao.

 Veliki Četvrtak – spomen na poslednju većeru pod kojom je ustanovljena sveta Euharistija, proslavili smo svečanom svetom misom. Nakon mise usledilo je bdenje.

 „Gospodine Isuse, evo me sada s tobom, Ti si me zvao kad si pozvao svoje apostole, da bdiju i mole s Tobom da ne upadnu u napast. Hvala Ti što si svojim Duhom probudio u meni želju da budem s Tobom u vrijeme kad slavim Tvoju ljubav kojom si gorio darivajući nam samoga sebe. Otkloni, Isuse, od mene sve što mi smeta da budem s Tobom. Oslobodi me svake napasti da mogu s Tobom bdjeti.” Ovim rečima pater Željko nas je uveo u bdenje. Naš zbor je prigodnim pesmama uzeo učešće u njemu.

 Veliki Petak – dan muke Gospodinove, započeli smo pobožnošću križnog puta na kojoj su učestvovali i nama dragi gosti,franjevački bogoslovi sa Katoličkog teološkog fakulteta u Zagrebu. U večernjim časovima slavili smo obrede Velikog Petka. Pevali smo Muku po Ivanu. Veliki doprinos pri pevanju muke dao je fra Luka Banović, jedan od bogoslova, koji je pevao ulogu Isusa. Tokom ljubljenja križa “Prekore” pevali su fra Marko Rudec, nama već poznat bogoslov iz predhodne godine, i fra Luka Banović.

Velika Subota – blagoslov ognja, ulazak u crkvu i pevanje hvalospeva uskrsnoj sveći koji je pevao fra Marko Rudec. Usledila su čitanja Starog Zaveta, proroka, pevanje psalama koje su naizmenice pevali fra Marko i fra Luka. Narator, ako tako mogu reči, bio je fra Ivan Ivanković, nama drag bogoslov koji je bio kod nas i prošle godine za uskršnje praznike. Moram pomenuti još jednog bogoslova a to je fra MarkoVela, koji je prvi put sa nama, koji je najdalje otišao u školovanju a sad je na petoj godini studija. Vrlo lepo je čitao tekstove iz Starog Zaveta, proroke. Nakon svih čitanja usledilo je svečano pevanje slave, blagoslov vode, svečani nastavak svete mise.

Našem obeležavanj svetog trodnevlja veliki doprinos su nam dali, dozvoliću sebi tu posesivnost, “naši” bogoslovi. Pored našeg pater Željka stajala su četiri mladića, budući svečenici. Verujte, bio je to predivan prizor, koji je budio nadu, nama koji smo duboko zašli u treće doba, da među mladima ima onih koji se odazivaju na Božji poziv. Ovom prilikom želim da se posebno zahvalim njihovom predpostavljenom pater Krunoslavu Kocijanu, magistru, koji je imao sluha i poslao nam bogoslove da uveličaju našu proslavu Uskrsa. Na nama je, dragi vernici, da se sa puno žara molimo Uskrslom Spasitelju da vodi ove mlade bogoslove kroz sva iskušenja i dovede ih do oltara kad će služiti svoju mladu misu.

Svima vama koji redovno pratite našu web stranicu želimo Srećan Uskrs!

Pozivam vas da nam se pridružite na pobožnost trinaest utoraka koju smo započeli pre dve nedelja a koja je priprema za blagdan svetog Antuna. Pobožnost koja se u našoj franjevačkoj crkvi obavalja, već decenijama, svakog utorka.

Marija Galun

napomena: prigodna foto galerija je u meniju FOTO.

Svetski molitveni dan je ekumenski pokret, raširen u celom svetu, koji su osmislile i vode žene. Svake godine, ekumenska grupa žena svedoči snagu zajedništva, saosećanja i poštovanja za druge. Ono što Bog stvori i vodi uvek je dobro. Skromni prilog u vidu miodara namenjen je Edukativnom centru za osobe sa posebnim potrebama.

Svetski molitveni dan žena koji su pripremile žene Surinama, obeležen je ove godine u franjevačkoj crkvi Sveti Ivan Krstitelj. Vremenske prilike su onemogućile mnoge da se priključe molitvi i zahvaljivanju za Surinam, zemlju bogatog biljnog i životinjskog sveta, u kojoj ljudi različitih narodnosti žive u miru jedni sa drugima. No ipak, u skoro punoj crkvi, žene različitih hrišćanskih denominacija predstavile su ovu zemlju i prošnje. Žene Surinama nas opominju, podsećaju ali i traže da se zamislimo nad ličnom odgovornošću u brizi za očuvanjem planete. One mole za milost jer smo često nemarni jedni prema drugima i našoj okolini i poručuju: Želimo u svakodnevnom životu više pokazivati da nam je stalo. Želimo zajedno sa svojim porodicama, zajednicama, crkvama i našom vlasti pridoneti svesti da smo svi odgovorni za očuvanje planete za buduće generacije.

Hvala ženama Surinama na ovom podsećanju i hvala svima onima koji su to molitveno podržali.

Marijana Ajzenkol

foto galerija je u meniju FOTO.

Stihovima ove božićne pesme želim da započnem ovaj tekst iz razloga što se naša mala zajednica uvećala za jednog člana rođenjem malog Antona. Dva dana posle Božića stigla nam je vest da se naša Ana porodila i da su ona i Laki uz Božju pomoć postali roditelji jednog Božjeg stvorenja – malog Antona. Ako se sećate to je mlada ženica koja već nekoliko godina u našoj crkvi uspešno vodi vrlo kreativne dečije radionice. Naša deca nju i njenog muža Lakija veoma vole i s radošću dolaze na njene radionice. Sa nestrpljenjem smo očekivali tu vest i kad god bi se okupili u našoj sali glavno pitanje bilo je: „kako je Ana ima li šta novoga“. U duhu božićne radosti stiglo nam je detešce. Svi smo se obradovali, naša radost sigurno ne može da se meri sa radošću roditelja, ali je bila iz srca. Pitanja su pljuštala: kako je maleni? kako je Ana? Kako je Laki?. Današnja tehnika nam je omogučila, da vrlo brzo, putem mobilnog telefona dobijemo slike malenog. Šta da vam još kažem, beba i mama su dobro, tata Laki blista, tu su i baka i deka, doleteli iz Boke, da se nađu i pomognu. Od srca čestitamo Ani i Lakiju i molimo Isusa da Antona stavi pod svoju zaštitu i da ga blagoslovi.

Marija Galun