Aktivnosti

Svake godine, kao pripremu za blagdan sv. Franje, obavljamo trodnevnicu. Ove godine je ona pored misnog dela imala i drugih sadržaja: prvog dana koncert duhovne muzike, drugoga dana recital o Franji Asiškom a poslednjeg dana, već uobičajeno, obred preminuća sv. Franje.
Prve večeri u okviru koncerta duhovne muzike, pijanistkinja prof. Ljiljana Arsenović nam je odsvirala niz kompozicija značajnih autora muzičke literture: Sezar Frank (Panis Angelicus), Riz Oetolani (Fratello Sole), W.A Mozart (Ave Verum). J.S. Bach (koral iz pasije po Mateju), L.v Beethoven (koral iz mise Solemnis). U profesorkinoj biografiji je naglašeno da ona stoji ’’uvek u službi slušalaca’. Slušajuči je, u to smo se i uverili jer nam je svojim muziciranjem darovala predivne trenutke. S ovog koncerta smo otišli oplemenjeni mirom i nekom tihom radošću.
Drugo veče, nakon sv. pričesti, prof. Marijana Ajzenkol nam je pročitala tekst poznate književnice Isidore Sekulić `’Moja poslednja volja’’ u kojem ona izražava svoj stav o umiranju i smrti. Nakon toga prvakinja ‘’Jugoslovenskog dramskog pozorišta’’ iz Beograda, glumica Mirjana Vukojčić nam je govorila tekstove biografa sv. Franje. Veoma su nam bile upečatljive rečenice – misli sv. Franje kao na primer: ’’ideal sv. Franje, siromaštvo, to je ona retka zvezda između dva mraka’’, ’’u jednoj divnoj molitvi, sv. Franja se obraća Kristu rečima ’’o siromašni Isuse, tražim od tebe milost da stečem blago uzvišenog siromaštva, “u stradanju tvome, Isuse, siromaštvo te jedino nije ostavilo” itd. Takođe nam je govorila tekst ‘’Pesma suncu‘’ koju je sv. Franja ispevao a sadrži hvalu Bogu za sve što je stvorio, za braću sunce i mesec, brata vetra, sestre vodu… Tekst koji nam je prenela svojim izvanrednim nastupom glumica Mirjana Vukojčić, ostavio je dubok utisak na sve prisutne u crkvi.
Poslednjeg dana trodnevnice usledio je obred preminuća sv. Franje. Naš hor se za ovo pripremao te je pevanjem antifone “Zdravo sveti Oče”, psalma 142 i završne pesme “O najsvetija dušo” upotpunio tekstove koje su čitali pater Željko i prof. Marijana Ajzenkol i dao svoj doprinos slavljenju velikog sveca.
Sam blagdan sv. Franje proslavili smo svečanom večernjom sv. misom koju je predvodio vlč. Aleksandar Ninković, član FSR-a naše vjerničke zajednice u Zemunu.

Završit ću ovaj tekst stihovima iz pesme ’’Pesma suncu’’sv. Franje:

Svevišnji, svemoćni, Gospodine dobri, tvoja je hvala i slava i čast i blagoslov svaki.
Tebi to jedinom pripada, dok čovjek nijedan dostojan nije ni da ti sveto spominje ime.
Marija Galun

Foto galeriju možete pogledati u meniju FOTO pod nazivom “Sv. Franjo 2015.”

Jesenja radionica

Nakon veće pauze u subotu 12. septembra u Franjevačkom samostanu u Zemunu održali smo radionicu sa decom. U planu smo imali film i bojenje pripremljenjih crteža na temu filma. I pored svih napora, naša tehnika nas ovoga puta nije poslužila te nismo mogli da pustimo predviđeni film. Vreme je bilo lepo i odlučili smo da sa decom to popodne provedemo u našoj samostanskoj bašti. Uz lopte, rekete i frizbi, vesli dečji glasovi su za čas ispunili prostor. Igrali su ne samo deca već i mame i bake. Četvorogodišnja devojčica po imenu Ana, stajala je pored svoje mame i u svojoj malenoj ruci držala puža koji je izašao iz svoje kućice i nežno ga milovala. Naš predlog da ga vrati na travu odbila je s napomenom da ga može neko povrediti. Stajala je tako neko vreme a naša pažnja je odlutala na drugu stranu. U sledećem trenutku ugledali smo malu Anu i ostalu decu kako po travi traže puževe i nose ih u kraj bašte na ‘‘bezbedno mesto‘‘. Nije mi jasno kako je ova mala devojčica uspela da potakne decu na takvu akciju. Veče je polako padalo i mi smo se vratili u našu salu na okrepu. Ubrzo nakon toga svako je pošao svojoj kući. Ono što me je potakolo na razmišljanje je gest čistog dečjeg srca koje je primetilo maleno biće pored sebe i priteklo mu u pomoć. Primećujemo li mi odrasli one oko nas, da li ih svojim postupcima povređujemo i da li smo spremni da priteknemo u pomoć je nešto o čemu bi svako od nas trebalo da razmisli.
Marija Galun

Foto galeriju možete pogledati u meniju foto.

Koncert duhovne muzike različitih tradicija

U našoj Franjevačkoj crkvi u Zemunu održan je, 10. septembra ove godine, koncert duhovne muzike. Na plakatu – pozivu na koncert pored navedenih imena izvođača stajalo je: nadamo se i želimo da pesmom tragamo, svedočimo i dotaknemo srca negujući tako kulturu mira koji nam je svima potreban. ‘‘Da te samo dotaknem‘‘ – nama tako poznato iz Svetog pisma a iz događaja kad je žena idući za Isusom razmišljala ’’da samo dotaknem Njegovu haljinu ozdraviću’’. “Da te samo dotaknem i dodirnem Ti haljine moje srce bi bilo celo, sve rane bi nestale” bio je refren jedne pesme koju su izveli članovi zbora iz Tuzle.
Na samom početku koncerta prisutne je pozdravila i dala uvodnu reč prof. Marijana Ajzenkol te najavila prvog izvođača gospodina Don Axsona iz Južne Karoline, SAD. Don Axson je izveo pet svojih kompozicija čiji su tekstovi govorili o Isusovom pozivu da dođemo na gozbu: ‘‘pozvani ste svi zato sam došao‘’, ‘’potrči kršćanine sačuvat ćemo ti mjesto’’, ’’jesi li svijestan koliko trebaš Isusa? Koliko te voli?’’ Muzikom i tekstom umetnik nam je poručio da smo svi dobro došli i da nas Isus sa radošću čeka.
Gospodin Borislav Prodanović član grupe Mesta iz Novog Sada izveo je tri svoje kompozicije koje zvučno i tekstualnu odlikuje izraziti intimizam čija dinamika odražava ambijent “noći duše” i stanja duha od blaženstva do agonije.
Zatim je nastupio mešoviti zbor mladih “Iuventus Salinarum” koji deluje pri Franjevačkom samostanu sv. Petra i Pavla u Tuzli. Ovim zborom ravna gospodin Zlatko Špoljarević pedagog – psiholog u Općoj gimnaziji pri Katoličkom školskom centru «Sv. Franjo» u Tuzli i orguljaš tuzlanske samostanske i župne crkve. Izveli su nekoliko numera. Svojim muziciranjem mladi su uneli radost i izmamili osmehe na licima slušalaca. “Bože moj, dopusti mi, ’’Velik si’’, ’’Sjedim do tvojih nogu” su nazivi nekih od pesama koje su nam poklonili te većeri. Nakon koncerta usledilo je druženje u našoj samostanskoj dvorani koja je bila premala da primi sve prisutne te se druženje odvijalo i u hodniku samostana. Razišli smo se puni utisaka! Završiću ovaj tekst stihovima pesme koju su nam poklonili mladi iz Tuzle: ‘‘Šutim srce te želi.., znaš sve moje misli, sve moje molitve. Da te samo dotaknem i dodirnem ti haljine..‘‘
Marija Galun

P.S. Foto galeriju ovog događaja možete pogledati u meniju foto.

Spremali smo priredbu sa decom za blagdan sv Nikole (2014.) i postavilo se pitanje ko će pratiti decu dok ona pevaju? Laki naravno. Tako je počelo. Laki ne samo da je svojom neposrednošću osvojio polaznike naše radionice, naše mališane, već je polako počeo da osvaja i srce naše Ane. Nizala su se događanja sa decom: priredba za Božić, maskenbal, priredba za Uskrs a dvoje mladih je polako otkrivalo o koliko toga imaju isto mišljenje, gradilo svoju međusbnu ljubav koju su nedavno krunisali brakom. Tu pod svodom našeg samostana  Ana i Laki pronašli su svoj zajednički put. Opštinsko venčanje, kako to mi kažemo, obavili su na jednom simpatičnom vojvođanskom salašu a venčanje u crkvi bilo je na ostrvu Gospe od Škrpjela u Boki Kotorskoj. Bili smo na salašu, 01.08. 2015., što nam je tehnički bilo lakše izvodljivo, da našim mladima poželimo obilje Božjeg blagoslova, da se zajedno sa njima radujemo. Verujte, bilo nam je divno. Na kraju večeri krenuli smo našim kućama ispunjeni radošću i ljubavlju koju su nam mladenci podarili. Kako je bilo u crkvi na ostrvu Gospe od Škrpjela, kad su uz prisustvo svećenika dali jedno drugom svečano obećanje a Božji blagoslov sišao na njih možemo samo da zamišljamo. Našoj dragoj Ani i Lakiju želimo da ih Božji blagoslov vodi i čuva u svim životnim prilikama.

Marija Galun

Prigodnu foto galeriju možete pogledati ovdje.

Još jedan kulturni događaj obogatio je naše letnje dane. Radi se o koncertu umetničke muzike dua „Agape“ koji je održan 12. jula u našoj crkvi. Na programu su bila dela: Bacha, Boismortiera, Schuberta, Čabarkapa i drugih. Duo „Agape“ čine Daliborka Malenić i Danica Ilić, obe studentkinje treće godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ljubiše Jovanovića. U najavi ovoga koncerta stoji da, pokušavajući da dodirnu Najsavršeniju Ljubav putem muzike, one žele da slušaoce obogate novim iskustvom, potaknu i motivišu ih da zajedno pomognu izgradnji boljeg sveta.
Brojna publika je uistinu uživala u muziciranju ovih dveju mladih umetnica koje su, pre svega dobrim sviranjem a potom i svojim šarmom, osvojile srca publike. Po završetku koncerta publika ih je nagradila aplauzom a za uzvrat dobili smo i dodatnu svirku na bis. Posle koncerta usledilo je druženje sa mladim umetnicama u našoj samostanskoj bašti. Dobra muzika je ta koja razgaljuje naša srca i potiče nas na razmišljanje o sveukupnom dobru.

Marija Galun

Cijelu foto galeriju možete pogledati OVDJE.

Ispovesti Marše Lebjatkine Sonji Marmeladovoj – monodrama u  izvođenju Mirjane Vukojčić

Mirjana Vukojčić, prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, priredila nam je nezaboravno veče, pod svodom franjevačkog samostana u Zemunu, monodramom „Marija Lebjatkina“. „Želimo da sjedinimo večnu nadu čovekovu u ljubav i veru u jednoga Boga koga nosimo u duši svojoj kroz svekolike vekove“ poručila nam je umetnica na svom plakatu – pozivu na ovaj događaj. U sopstvenoj režiji a po motivima dela „Zločin i kazna“ i „Zli dusi“ F. M. Dostojevskog umetnica je plenila našu pažnju. Na samom početku gospođa Marijana Ajzenkol je pročitala autorski tekst umetnice u kome se ona osvrće na značaj sv. Franje iz Asiza u kome kaže:“Zanesenost njegova zanosila je sve, činila čuda, ljudi su trčali za njim, dočekivali ga pesmom i zvonima. Posle mnogo vekova Dostojevski će pisati: „Ja mislim Bog i priroda je jedno isto. Bogorodica je velika majka…“ Kako malo seme koje je Franjo Asiški posejao klija vekovima, tako ga prost i siromašan čovek gaji i čuva u duši svojoj, i ono klija iznova i šalje nam radost i veru“.
Vodeći nas kroz predstavu umetnica nam je pokazala kako je jak i kako uporan glas savesti, podsećajući nas da je on uvek i kod svakoga prisutan.
Tog petka, 10. jula, hodnik našeg samostana, koji smo pretvorili u gledalište, bio je premali da primi sve zainteresovane.
Na kraju predstave zahvalili smo umetnici gromoglasnim aplauzom Usledilo je druženje sa celom ekipom u našoj samostanskoj bašti.
Razišli smo se obogaćeni jednim kulturnim događanjem ali i potaknuti na razmišljanje na to da li dozvoljavamo, da li obraćamo pažnju na naš glas savesti.

Marija Galun

cijelu foto galeriju možete pogledati OVDJE.