Uz treću adventsku svijeću
Radujte se… radujte se!… ponavljam: radujte se!… Ali kako, Isuse? Kako se radovati kad nas zadese nevolje?; kad dođe bolest?; kad ostajemo bez posla?; kad nas nepravedno iskorištavaju? Kako, Isuse…? U današnjim čitanjima poručuješ nam: ‘Očitujte svoje molbe Bogu…’
U ovim trenucima tišine, paleći i treću adventsku svijeću, recimo u tišini svoga srca ono što nas u ovome trenutku najviše žalosti, ono što nam oduzima istinsku radost, jer Gospodin je blizu i želi čuti naše molbe i slabosti…
Ove, treće, nedelje adventa pater Željko nam je podario predivan tekst a profesorka Marijana ga vrlo produhovljeno pročitala. Ko je pažljivo slušao mogao je u tišini svoga srca da se obrati Gospodinu.
Marija Galun
NAPOMENA: nekoliko prigodnih fotografija možete pogledati u meniju foto
U nedelju 04.12. posle večernje svete mise, u našem samostanu, proslavili smo blagdan sv. Nikole. Ana je izvela decu pred glavni oltar i priredba je mogla da počne. Profesorka Marijana je sa decom razgovarala o Sv. Nikoli i pozivala ih da recituju i pokažu šta su sve naučili. Neka su deca bila obučena kao anđeli druga pak u svojim svakodnevnim jaknama ali su svi radosno odgovarali na svako postavljeno pitanje. Odjednom u toku priredbe, pojavili su se krampusi i cika dece je odjeknula crkvom! Marijana je zaustavila krampuse pitavši ih šta traže kad su tu sve dobra deca! Onda je pozvala decu da oteraju krampuse! Deca su pohrlila da ih oteraju. Otišli krampusi a još nema svetog Nikole! E, zato je i usledio Marijanin poziv da svi u glas dozivaju dragog im gosta! „Dođi sveti Nikola“, pozivala su deca iz sveg glasa ali njega nema pa nema! Laki je tada sa svojom gitarom pozvao decu da zapevaju i pesmom „dođi nam sveti Nikola“ pozovu tako nestrpljivo očekivanog gosta. Dečja pesma se orila našom crkvom i gle pojavio se sveti Nikola! Usledio je razgovor sa njim i podela darova. Na kraju ga je jedan dečak pozvao da dođe i sledeće godine što je on i obećao. Svi smo se okupili u našoj dvorani na skromni agape.
Vjerojatno ste uočili da je prije nekoliko nedjelja, na svetkovinu Isusa Krista Kralja svega stvorenoga, objavljen 250. broj ovih Tjednih obavijesti – omiljenog tjednog listića Franjevačke crkve sv. Ivana Krstitelja u Zemunu. Ako ste propustili to uočiti, želimo vam na to ukazati zato da bi mogli izreći HVALA, svoju zahvalu.
Uz drugu adventsku svijeću 
Uz paljenje adventske sveće:.JPG)
Blagdan svete Cecilije, zaštitnice pevača i orguljaša, proslavili smo 22. novembra, misnim slavljem. Želeli smo, da ga ove godine posebno obeležimo jer je naš hor u protekloj godini prošao kroz velika iskušenja. Napustila nas je orguljašica, neki pevači zbog starosti i bolesti ne mogu više da dolaze. Većina nas koji smo ostali, je u poodmaklim godinama pa sve u svemu stanje nije bilo ni malo ružičasto. Mi koji smo ostali krenuli smo sa puno želje, uzdajući se u Božju pomoć, da naš zbor održimo i koliko je to moguće popravimo. Nije bilo lako; nismo imali orguljaša, a notne tekstove je trebalo usaglasiti sa postojećim mogućnostima i srediti ih, obezbediti za svaku pesmu partituru itd. Mnogo truda smo uložili oko svega i treba reči da su svi u okviru svojih mogućnosti radili na tome. Podelili smo poslove; neki su postojeći notni materijal odabirali, prepisivali, kopirali itd. Neko se prihvatio uloge arhivara, napravio nove police za odlaganje, neko vodi računa o finansijama, drugi opet da nas posle mise ili probe sačeka topao čaj uz đakonije za koje se redovno brine Marija Duvančić a imamo i one koji nas u trenucima predaha uveseljavaju svojim pošalicama! Najlepše od svega je što smo jedna zajednica koja skoro da je postigla osobine porodice. U jednom trenutku nam se priključila prof. Ljiljana Arsenović, pijanista, koja nas je povremeno za praznike pratila na orguljama a kojoj se dopao naš odnos prema horu i eto nama orguljaša! Prof. Ljiljana ne samo da nas prati pod misom već i rado dolazi na naše probe što nam svakako puno olakšava pripreme. Ove godine naše misno slavlje za blagdan sv. Cecilije je bilo svečano, puno zahvale za pomoć koju smo dobili od našeg nebeskog Oca. Nakon sv.mise okupili smo se u našoj dvorani na večeru koju nam je sa puno požrtvovanja pripremio naš Mato. Bila je ovo godina, kako sam na početku rekla, velikih iskušenja za naš zbor ali kroz to nismo prolazili sami, tu je po najpre bio pater Željko koji je i pored svoje bolesti i teške operacije bio snažna potpora našem trudu i koji nas je bodrio. Sa nama je bio i Mato koji je u odsustvu pater Željka uvek bio spreman da nam pomogne. Bili smo okruženi dobrim ljudima i na tome im hvala. Trudili smo se a nebeski Otac nas je vodio kroz ovu školu.