Djetešce nam se rodilo…

Stihovima ove božićne pesme želim da započnem ovaj tekst iz razloga što se naša mala zajednica uvećala za jednog člana rođenjem malog Antona. Dva dana posle Božića stigla nam je vest da se naša Ana porodila i da su ona i Laki uz Božju pomoć postali roditelji jednog Božjeg stvorenja – malog Antona. Ako se sećate to je mlada ženica koja već nekoliko godina u našoj crkvi uspešno vodi vrlo kreativne dečije radionice. Naša deca nju i njenog muža Lakija veoma vole i s radošću dolaze na njene radionice. Sa nestrpljenjem smo očekivali tu vest i kad god bi se okupili u našoj sali glavno pitanje bilo je: „kako je Ana ima li šta novoga“. U duhu božićne radosti stiglo nam je detešce. Svi smo se obradovali, naša radost sigurno ne može da se meri sa radošću roditelja, ali je bila iz srca. Pitanja su pljuštala: kako je maleni? kako je Ana? Kako je Laki?. Današnja tehnika nam je omogučila, da vrlo brzo, putem mobilnog telefona dobijemo slike malenog. Šta da vam još kažem, beba i mama su dobro, tata Laki blista, tu su i baka i deka, doleteli iz Boke, da se nađu i pomognu. Od srca čestitamo Ani i Lakiju i molimo Isusa da Antona stavi pod svoju zaštitu i da ga blagoslovi.

Marija Galun

Podijeli sa prijateljima:
    Duhovna misao
    POMOGNI SEBI POMAGANJEM DRUGIMA

    Korizma mnogima služi kao izgovor da naprave nešto dobro i korisno – za sebe. Ali u tome nije bit korizme. Jer u korizmi bismo trebali napraviti nešto dobro i korisno za druge, za one kojima je to potrebno.

    Ljudi općenito, pa tako i mladi, sve više zaboravljaju što zapravo znači korizma, koji je njezin smisao i simbolika. Svi samo odluče tih »dugih, teških« 40 dana odreći se nečega što im je u životu važno, ili misle da im je važno, te smatraju da su se tako žrtvovali i učinili nešto dobro. Jesu, učinili su nešto dobro za sebe i svoje zdravlje, ali treba učiniti nešto dobro i za druge, bližnje, potrebite. U trenutku odricanja treba misliti na njih, a ne na sebe.