U sredu 24. juna ove godine, kada se po kalendaru obeležava rođenje sv. Ivana Krstitelja, slavili smo i mi svoga zaštitnika i patrona franjevačkog samostana u Zemunu. Svečanu svetu misu je predvodio naš franjevački mladomisnik fra Ottó Bárány. Mladomisnik fra Ottó je samo u pet dana svoga svečeništva došao u našu zajednicu da sa nama proslavi našeg zaštitnika. U ime svih nas vernika, pozdravio ga je član naše zajednice gospodin Josip Ujčić rečima:’’ ..želimo da u sve dane vašeg svečeničkog i redovničkog života budete posebni, da idete pred izabranikom božjim, da budete glas koji viče u pustinji, da poput Gospodina našeg budete milostivi, da budete i ostanete sin i brat svetog Franje. Dobro nama došao mladomisniče!’’. Misnom slavlju prisustvovao je i fra Zdenko Gruber, subotički gvardijan koji je i moj gvardijan kako reče fra Željko jer je Zemunski samostan filijalna kuća Subotice. Fra Zdenko je održao i prigodnu propoved. Misnom slavlju je prisustvovao i fra Peter Deže student teologoje u Budimpešti. Naš zbor se potrudio da ovom slavlju da svoj doprinos. Na kraju sv mise mladomisnik nam je podelio svoj mladomisnički blagoslov. Svi ste vi Jedan u Kristu Isusu! Gal.3, 28b je moto mladomisnika koji je utisnut na sličicama deljenim za uspomenu na mladu misu. Imajmo uvek na umu da smo svi Jedan u Kristu Isusu!.
Nakon mise usledilo je druženje sa mladomisnikom u našoj dvorani.
Marija Galun
Cijelu foto galeriju možete pogledati ako kliknete OVDJE.
Blagdan kojim se obilježava datum kada je Sveti Antun Padovanski završio svoj ovozemaljski život svakako je duboko ukorenjen u srcima kršćana i uvjek se na poseban način štuje. Svetom Anti, koji je preminuo u svojoj 36. godini, kršćanske majke nerijetko zavjetuju svoju djecu. Ljiljan kao simbol čistoće i nevinosti donosi se 13. lipnja, na blagdan Sv. Ante, u crkvu i biva blagoslovljen skupa sa dječicom.
Proslava blagdana svetog Antuna Padovanskog bila je u subotu 13. juna, centralni događaj u zemunskoj franjevačkoj crkvi. Tradicija je da se na taj dan već decenijama u našoj crkvi tokom celog dana okupljaju hrišćani svih konfesija, kao i oni koji to nisu. Sveti Antun je uistinu svetac svega sveta! Ugodno za oči i za dušu bilo je videti našu crkvu punu ljudi koji svoje zahvale, vapaje, svoje želje stavljaju na oltar ovog sveca. Imali smo četiri sv. mise. Tradicionalno na sv. misu u 9 h dolaze vernici iz Surčina sa svojim župnikom, ovog puta, Markom Kljajićem koji je i vodio sv. misno slavlje. Večernja sv. misa okuplja najviše vernika jer tada mogu doći i oni koji su zaposleni. Ovu sv. misu predvodio je zemunski župnik i dekan velečasni Jozo Duspara. Posle sv. mise bio je blagoslov ljiljana i dece. Kako bi bilo lepo kad bi ih roditelji dovodili i na nedeljna misna slavlja a ne samo za blagdane! To je zadatak na kojem moramo mnogo radit! Na kraju, svi vernici su pozvani na druženje u našu samostansku baštu. U opuštenoj atmosferi susreli su se stari znanci, napravljena nova poznanstva. Posluženje koje su pripremili naši vernici doprinelo je ovoj atmosferi.
Na desetoj smotri franjevačkih zborova na Trsatu učešće ju uzeo i naš mali zbor, zbor franjevačke crkve u Zemunu. Ovo je bilo naše četvrto učešće na ovim smotrama. Naše prvo pojavljivanje bilo je 2012. u Našicama. Sećanja me vraćaju na taj događaj: ne znajuči kako sve funkcioniše pojavili smo se u odeći u kojoj smo putovali – vrlo pristojno ali… Svi ostali horovi bili su posebno odeveni za tu priliku i kod nas se javila mala zbunjenost i zebnja koju je naš pater Žjeljko odagnao svojom mudrošću, hrabreći nas i govoreći “važno je kako ćete pevati”. Sledile su smotre u Kloštar Ivaniću 2013. i u Vukovaru 2014. godine. Trudili smo se da, sa više ili manje uspeha, na najbolji način predstavimo našu zajednicu. Kako sam na početku rekla ove godine smotra se održala na Trsatu a u okviru proslave 300 godina od krunisanja trsatske Gospe. Za nas iz Zemuna to je bilo malo dalje pa je bilo potrebno da na put krenemo dan ranije. Krenuli smo u petak 29. 5. ujutro. Okupili smo se na vreme i krenuli puni radosti. Plan nam je bio da prvog dana stignemo do Karlovca sa zadržavanjem u Krašiću. U Krašiću smo obišli muzej A. Stepinca a nakon toga slavili sv. Misu u crkvi izuzetne akustike što je nama pevačima bio poseban doživljaj. Bili smo prijatno iznenađeni kad smo ugledali naše stare znance iz Zagreba gospođu Đurđu, gospodina Jozu, njihovu ćerku Ivanu i unuku koji su došli da sa nama provedu nekoliko trenutaka. U Karlovac smo stigli oko 18 h. Na pragu samostana srdačno nas je dočekao gvardijan fra Igor i članovi njihovog pevačkog zbora. Sledio je obilazak grada, zajednička večera, noćenje. Svako od nas je bio gost na spavanju kod nekog od članova domaćeg zbora. Ujutro, u subotu, krenuli smo autobusom, zajedno sa našim domaćinima, na put za Trsat. Smeh i šale odjekivali su autobusom, bili smo jedno, išli smo istom cilju, ne da se takmičimo već da svojom pesmom slavimo Boga. Na početku događanja bila je zajednička euharistija a zatim smotra horova. Učestvovalo je 24 hora i svaki se trudio da na najbolji način predstavi soju zajednicu. Mi smo se ovog puta ozbiljno pripremali i uistinu dali maksimum. Po zavšetku smotre sledio je zajednički ručak a zatim povratak zajedno sa našim dragim karlovčanima. Ponovo smeh i radost u autobusu sa ljudima koje poznajemo samo jedan dan ali koji su nam otvorili svoja srca i svoje domove. Svraćamo u Karlovac u samostan gde nas dočekuju župnik fra Franja i časne koje su nam pripremile kafu i okrepu. Tople reči koje nam je pre polaska uputio gospodin župnik fra Franja, zajedničko fotografisanje i “dođite nam opet”, zatim naš odgovor “ne, dođite sad vi kod nas” pa mahanje, to je ono što ostaje kao poslednja slika na našem polasku iz Karlovca. Šta reči na kraju? Bili smo deo jednog lepog događanja, ostvarili nove kontakte, nova poznanstva. Vratili smo se u naš Zemun puni pozitivne energije i nadam se sa osećajem da ljubav koju smo primili na ovom putu, a primili smo je obilato, podelimo sa ostalim članovima naše zajednice.
Na sam dan Uskrsa, a posle mise u 9h, naši najmlađi su priredili kratak program u slavu Uskrsa. To su bile kratke recitacije kojima su deca poželela sretan Uskrs svim prisutnima. Zajedno sa Lakijem pevali su ‘’Isuse volim te’’ i Kraljice neba raduj se. Bilo je divno čuti pesmu iz njihovih ustašca! Po završenom programu okrepili su se u našoj dvorani. Na poziv Ane s nestrpljenjem su potrčali u samostansku baštu gde ih je čekalo iznenađenje. Za svako dete bio je ostavljen poklon paket u travi, žbunu, a deca su imala zadatak da ih pronađu. Mislim da je najradosnija bila mala Elena, koja još nema ni pune dve godine, kad je pronašla paket u jednom žbunu. Za našu decu naviklu na asvalt, solitere, ovo je bio jedinstven događaj. Radost Uskrsa smo i na ovaj način pružili našim najmlađima.