Ove godine naša su se deca dobro pripremila za blagdan svetog Nikole i svi su ga sa nestrpljenjem očekivali. U nedelju naveče, posle večernje svete mise, priredili smo mali program u kome su učestvovala sva deca koja pohađaju naše radionice. Pred velikim oltarom, naše crkve, svojim recitacijama, deca su pozivala svetog Nikolu da dođe. Najmlađa, mala Ana, je rekla ‘‘ja znam svetog Nikolu a i on zna moje ime”! Prvo su se pojavili krampusi zbog kojih je usledila vriska dece a onda je došao i sveti Nikola koji je oterao krampuse u čošak – na zadovoljstvo dece, razume se! Sveti Nikola se obratio deci i popričao sa njima. Mala Ana mu je skrenula pažnju da su krampusi još uvek tu i bila je voljna da ga povede do njih. Smeh i radost su ispunili našu crkvu. Čisto srce male Ane osvojilo je sve prisutne. Kako su sva deca bila dobra, što se i podrazumeva, dobila su poklon od dragog im gosta a potom obećala da će i naredne godine biti dobri. Veče smo završili druženjem u našoj dvorani uz posluženje koje su pripremile bake i mame.
Marija Galun
p.s. prigodnu foto galeriju možete pogledati u meniju foto
Naša draga Ana je i ovog puta osmislila i pripremila program za proslav blagdana koji deci donosi puno radosti, sv. Nikole. Ranije smo već podelili recitacije deci i ovo okupljanje imalo je za cilj da obavimo generalnu probu za predstojeću priredbu a i da se deca malo zabave. Na samom početku deca su dobila slagalice sa likom sv. Nikole i zadatak im je bio da iste slože. Bilo je tu i čarapa –lavirinta sv. Nikole koje su deca trebala da reše. Laki je svojom gitarom doprineo opštem raspoloženju. Sve u svemu svi su se lepo zabavljali. Skromno posluženje uz čašu soka dopunilo je ovo druženje. Usledio je odlazak u crkvu i proba koja je protekla u veseloj atmosferi. Bilo je toga što još treba doraditi, bilo je i treme kod naše male Katarine koja je odbila da nam odrecituje svoju recitaciju, male Ane koja je ushićeno svoj deo odrecitovala… Završili smo probu veseli, sa nadom da će sveti Nikola doći i doneti darove svoj deci koja su se tako lepo trudila da nauče po nešto. Javićemo vam kako je prošao susret dece sa svetim Nikolom. (Nedelja 29.11.2015.)
„Pošalji Duha Svojega, Gospodine, i obnovi lice zemlje…“
Ove godine smo se potrudili da malo ranije napravimo čestitke za Božić. Okupili smo se u našoj sali u četvrtak, 26.11. o.g, posle večernje svete mise. Ana nam je pripremila materijal i naša mala grupa je prionula na posao. Značaj svih naših okupljanja nije samo u tome što napravimo nešto korisno, nego i u tome što se sve više zbližujemo. Uz priču, šale i smeh pripremili smo čestitke za prodaju. Sav prihod kao i ranijih godina ići će za pravljenje paketa našim bližnjima koji su u potrebi. Veliki doprinos ovom je dala i član našeg hora naša Marija Duvančić koja nije mogla da dođe ali je kod svoje kuće obavila veliki deo ovog zadatka. Razišli smo se zadovoljni što smo uspeli da napravimo nešto lepo.
Već duže vreme smo se dogovarali sa našim prijateljem Vladom, koji je rodom iz Niša, da posetimo ovaj grad i pravoslavnu Sabornu crkvu u kojoj deluje poznati hor “Branko”. U više navrata smo imali priliku da čujemo ovaj sjajan hor ali samo u prenosu sa TV ili sa CD. Kako smo želeli da ih slušamo i “uživo” zamolili smo našeg simpatizera Vladu da nam organizuje put i susret sa članovima hora. Vlada nam je dogovorio posetu i susret sa starešinom Saborne crkve, posvećene Svetom Trojstvu, ocem Branislavom Cincarevićem (protojerejem – stavroforom) zatim ocem Vladicom Savićem – jerejem, članovima hora i njihovim dirgentom gospođom Sarom Cincarević. Kako to često biva, od pomene putovanja pa do realizacije istog, broj onih koji idu se sveo na osam. Tako je krenulo nas osam sa dvoje kola. Plan nam je bio da stignemo na liturgiju koja počinje u 8,30h te smo krenuli na put već u 5,30h. Stigli smo u Niš kako smo planirali, prisustvovali liturgiji i slušali hor koji je svojim pevanjem slavio Boga. Devedeset minuta, koliko je trajala liturgija, je tako brzo prošlo! Svi smo bili pod dubokim utiskom kvalitetom pevanja koje je bilo zaista praznik za uši i melem za dušu! Nakon liturgije otac Branislav, starešina hrama, nas je toplo pozdravio, ispričao nam istorijat crkve, koja je pre nekoliko godina izgorela pa obnovljena, i pozvao nas u njihovu dvoranu na posluženje. Tu smo upoznali dirigenta gospođu Saru i članove hora. Razvio se srdačan razgovor uz topao čaj i posluženje. Osećali smo se kao da smo došli u posetu starim znancima. Na polasku dobili smo poziv da ponovo dođemo. Nakon tog a obišli smo arheološku salu – muzej. Bližilo se vreme ručku pa smo, po dogovoru, kupili roštilj i pošli u katoličku crkvu Uzvišnje Sv. Križa gde nas je čekao velečasni Marko sa svojim saradnicima. Ponovo srdačan doček, svečano postavljen sto, uz dobar zalogaj priči nikad kraja. Nakon ručka otišli smo u obilazak znamenitosti Niša: Ćele kule i niške tvrđave. Vratili smo se u crkvu na svetu misu. Posle mise velečasni Marko nam je detaljnije pokazao samu crkvu koja je sada potpuno završena, objasnio značenje pojedinih mozaika. Naše druženje se završilo uz topao čaj koji su nam pripremili saradnici velečasnog Marka dok smo mi razgledali crkvu. Oprostili smo se od naših domaćina, zahvalili na gostoprimstvu i krenuli natrag za Beograd. Puni lepih utisaka i radosni zbog toplog prijema, vratili smo se našim kućama sa odlukom da ćemo svakako na proleće organizovati nove izlete.
Veče pomena petogodišnjici smrti Vesne Parun, našoj velikoj pesnikinji u Franjevačkoj crkvi, u Zemunu 19. oktobra