Na blagdan svetog Josipa 19. 3. okupili su se pevači zbora naše franjevačke crkve u Zemunu da bi, pored slavljenja sv. Josipa, odali i počast našoj dragoj Lidiji. Misa je bila prikazana za nju a mi smo se potrudili da svojim pevanjem slaveći Boga, moleći za dragu nam Lidiju, još jednom pokažemo koliko nam je bila draga. Bila je subota i mimo običaja misi je prisustvovao značajan broj vernika što govori koliki je trag ostavila Lidija u našoj sredini. Neosporno je da će ona ostati u našim lepim uspomenama istovremeno verujući da je ona već kod svog i našeg Stvoritelja.
Marija Galun, Zemun, 20. 3. 2016.
U našoj Franjevačkj crkvi u Zemunu od 31.01 do 02.02.16 održana je duhovna obnova, a vodio ju je fra Anto Barišić, župnik u Petrinji. Ovo nije prvi boravak fra Ante Barišića u našoj sredini, poznat je našim vernicima i rado viđen. Ovog puta sa njim su došli i Roberto Letica koji je svirao pod svetom misom, velečasni Mihael Kos župnik u Turnašici kod Virovitice i Danijel Mevelj. ‚‚Budite milosrdni, kao što je milosrdan i Otac vaš!‚‚ (Lk 6,36), godina milosrđa koju je proglasio papa Franja – tema je bila ove duhovne obnove. Svojim poletnim izlaganjem, citiranjem svetog pisma, iznošenjem raznih prigodnih primera iz svakodnevnog života fra Anto je plenio pažnju i srca prisutnih vernika. Citirajući Leopolda Mandića koji kaže: ‚‚veliki su gresi i opačine sveta i svet bi propao u svom zlu ali u svakom trenutku negde u svetu služi se sveta misa i Sin Božji, Jagnje Božje silazi na oltar i oduzima grehe sveta. Papa Franja kaže: na težinu greha i opačina Bog odgovara milosrđem, Bog je samo milosrđe. Kroz tri dana koliko je trajala duhovna obnova, bili su prisutni i vernici iz beogradskih župa, svojim izlaganjima fra Anto je probudio mnoga srca i potakao na razmišljanje. U razgovoru sa vernicima čula sam i ovo: ‚‚izašla sam iz crkve nasmejana, radosna, puna pozitivne energije. Ova predavanja su bila izuzetno posećena. Navela bih samo još jednu misao iz izlaganja fra Ante: ‚‚kad dođete kući neka vaši kod kuće na vama vide da ste bili na misi i da ste susreli Isusa. Pred vratima smo korizme, pruža nam se mogućnost da puno toga ispravimo u svom životu i da puno toga uradimo za svoje bližnje.
Celome svetu je namenjeno naveštanje Božje objave i spasenje. Večna Reč javno uči, poziva i propoveda Radosnu vest. Vršeći svoje poslanje i čežnju za jedinstvom, vernička zajednica pri crkvi Svetog Ivana Krstitelja, predvođena svojim pastirom fra Željkom Paurićem, obeležila je molitvenu osminu ekumenskim molitvenim slavljem Reči Božje. Polazišne tekstove i molitve, svake godine, na predlog Papinskog veća za jedinstvo hrišćana i Ekumenskog veća crkava, određuju hrišćani različitih zemalja.Tako smo, zajedno u službi reči, ove godine molili po predlogu hrišćana iz Latvije. U maloj franjevačkoj crkvi, skromno i jednostavno, uz simbole ovogodišnje osmine: bibliju, sveću i so, kroz sve dane molili su vernici pravoslavne, protestantske i rimokatoličke crkve. Svakoga dana prisutni vernici su dobijali pitanja „za poneti“ na razmatranje. Poslednjeg dana, pri izlasku iz crkve poneli su mali plamen sa velike sveće i iz zajedničke posudice su liznuli so, da po rečima p. Željka „proverimo da li je bljutava?“ Aktivnom posvećenošću, dostojanstveno, mirno i radosno iz dana u dan raslo je naše zajedništvo i potreba da se nastavi saradnja i susreti u istom duhu.
Već je postala tradicija da se na kraju svake godine, članovi hora naše crkve okupe da proslave sve ono što su uspešno obavili u proteklom periodu. Moram priznati da smo bili vredni. Trudili smo se da svake nedelje pod misom pevajući slavimo Boga. Pokušavajući da napravimo bilans našeg angažovanja možemo reči da smo, na nama najbolje mogući način, obeleželi sve važnije praznike crkvene godine: Blagovest,Veliku Nedelju, Uskrs, Božič kao i blagdane svetaca a posebno sv. Antuna koji se u našem gradu odavno posebno slavi, zatim sv. Ivana Krstitelja kojem je crkva i posvećena a naravno i sv. Franju jer naša crkva i pripada franjevcima. Tako smo se i ove godine, 30. decembra, okupili na svetu misu da još jednom zahvalimo našem nebeskom Ocu na svim darovima koje smo primili u protekloj godini. Nakon mise usledila je zajednička večera koju su nam pripremili članovi našeg zbora Marija i Mića Duvančić. Ovom našem slavlju prisustvovali su i nama dragi prijatelji iz Zagreba gospođa Đurđa gospodin Jozo i njihova ćerka Ružica. Od njih smo, svi članoivi hora, dobil na dar CD sa božićnim pesmama. Sve nas je ganula ova pažnja a ja bih rekla da je to bio izliv ljubavi ovih dragih ljudi. Divno smo se družili, pevali uz gitaru našeg Lakija, koji je iako prehlađen došao da svojom svirkom ulepša druženje. Ono što želim da naglasim je to da nas ova okupljanja još čvršće povezuju u zajednicu. Razišli smo se zadovoljni i rešeni da se u sledećoj godini još više potrudimo, da našim pevanjem još bolje slavimo Boga.
Svake godine za Božić pre polnoćke naš hor održi mali koncert. Ove godine počeli smo ranije sa pripremama želeći da našim pevanjem probudimo radost i u srcima ljudi koji dolaze u crkvu samo te večeri. Vredno smo radili i kad smo stigli do gotovo samog kraja pripreme naš dirigent Silva je pala i slomila ruku, povredila rame i ostala vezana za kuću. Prekinuli smo probe i čekali. Silvinom upornošću, dolazila je na probe u zavojima, nastavili smo probe do pred sam Božić. Pripreme smo na naše zadovoljstvo priveli kraju ne sluteći da nas čeka još jedno neprijatno izneneđenje. Na sam dan koncerta naš orguljaš je otkazala učešće. Dobri duh pater Željka je opet uskočio i pomogao. Pozvao je prof. Arsenović Ljiljanu koja je došla i sat pre koncerta provežbala ceo program koncerta i svete mise. Zahvaljujući njoj, njenoj spremnosti da nam pomogne, mi smo održali koncert, pevajuči slavili Boga pod svetom misom. Pre koncerta naša Marijana Ajzenkol predivnim tekstom uvela je prisutne u duh Božića. Da li je pod ovim okolnostima sve bilo bezprekorno – možda i nije, ali su bili uloženi ogromna ljubav i rad a verujemo da je naš nebeski Otac to video – važna je želja, važna su dela a ne njihova savršenost. Na kraju mise bili smo svi radosni jer smo uspeli, uz Božju pomoć sigurno, da savladamo prepreke, iskušenja i iz svega izađemo obogaćeni. U nastavku ovog teksta donosim, kako sam već rekla, predivan tekst prof. Marijane Ajzenkol.
Naši mališani, okupljeni u radionici pod vodstvom Ane, došli su u pratnji roditelja u nedelju 20. decembra da okite ‚‚svoju“ jelku. Jelka je bila postavljena ispred oltara sv. Antuna i deca su mogla da krenu na posao. Oni malo stariji stavljali su kugle na više grane a mali na one koje su bile dostupne njihovim ručicama. Da, bila je i po neka razbijena kugla ali je i bilo puno smeha i radosti. Mame, tate , bake i deke su pomagali a tu je bio i pater Željko koji je, iako jako prehlađen, umesto da je sedeo u svojoj sobi i lečio se, svojim toplim sugestijama zaokružio celu atmosferu. Nakon obavljenog kićenja druženje smo završili u našoj prostoriji sa već tradicionalnom tombolom. Trebalo je videti to dečije isčekivanje šta će dobiti.