Aktivnosti

Seme klija i raste – sam ne zna kako

                                            (Mk 4,26-29, 30-32)

Bez obzira kako su nam teške okolnosti i situacije u kojima živimo, unutrašnji strahovi i teskoba su neuporedivo pogubniji za nas. Oni truju naše srce, uznemiruju dušu i zamračuju pogled. I upravo onda kad nam se čini da ništa ne možemo učiniti, ipak se možemo upitati: Šta se to zapravo događa samnom? Rastem li ili se sušim u korenu?

Upravo zato, zbog tog osećanja i pitanja, 26. 4. 2016. u maloj franjevačkoj crkvi Sveti Ivan Krstitelj u Zemunu, ekumenska grupa žena dala je svoj doprinos. Predstavnice Pravoslavne, Grkokatoličke, Baptističke i Katoličke crkve su nakon Svete Mise i kratkog uvoda dobrog pastira fra Željka Paurića, pred punom crkvom pročitale Evanđelje po Marku. Uz želju, nadu i veru da ćemo sebe i sva zbivanja promatrati smirenije, strpljivije, skromnije i prijateljskije, podsetili smo se dobrih ljudi koji su ostavili trag u toj crkvi:

p. Marka i Lidije, koji su nam životima svedočili da Bog zapravo od nas želi naš mir i našu ličnu i odgovornu zrelost, jer „gde je vjere u žetvu, nema malodušja“.

Marijana Ajzenkol

Zemun, 27. 4. 2016.

p.s.

cijelu foto galeriju možete pogledati u meniju Foto

Na sam dan Uskrsa  posle mise u 9h, naši najmlađi okupljeni oko udruge “Savršeno srce” poželeli su srećan Uskrs svim prisutnim vernicima. Deca su se potrudila, uz pomoć roditelja, da nauče prigodne recitacije i na taj način svim prisutnima požele srećan Uskrs. Mia je recitovala: „Glas ti danas Kriste slušam, u srcu mi odjekuje…”.Viktor nam je rekao: “Svakog dana u životu uz Isusa želim biti….”  a sve simpatije je osvojila mala Ana, stara četiri godine, recitujući pesmicu o šarenim jajima. Laki je sa gitarom u ruci zajedno sa decom pevao “Kriste u tvoje ime”. Prof. Marijana nam je pročitala tekst, (nije mi poznat autor), koji je na sve ostavio duboki utisak te ga zato u celosti prilažem na kraju .Dok su deca darivala sve prisutne čokoladnim jajima, naš zbor je pevao “Na čas uskrsnuloga” a pridružio mu se sav prisutni narod. Nakon priredbe deca i roditelji su pozvani u našu salu na posluženje. Decu je čekalo iznenađenje u vidu paketića za svako dete. Ova priredba je bila još jedan vid druženja, povezivanja i učenja najmlađih lepoti darivanja.

Zemun, mart 2016., Marija Galun 

Život i tvoj i moj. Prvi plač i koraci.
Prve reči i radosti. Zanosi, samoće, ljubav.
Patnja i umor. Trud svakidašnji.
Zahvalnost i nada. Posrtanje i padanje.
Hod zauvek.
Svetlost.
Svetlost u nebrojenim oblicima i izražajima.
Blizina. Život i tvoj i moj.
Sve je u drvo tvoga križa urezano.
Bez njega, svaki je rukopis nečitak, svaki put neprohodan.
Bez njega valovi noći uzalud traže obalu zore, uzalud se vraćaju pučini sunca.
Bez njega, na šta će se razapeti jedra ljudske duše?
Bez njega, kako da čovek dopre do čoveka?
Kako da premosti sebe?
Sve je u drvo tvog križa urezano.
Tek što se neki urezi jasnije očitavaju očima onih koji se u njega zagledaju.
Tako u tvom križu svako iščitava svoje ime, svoj lik.
U tvom križu svako nalazi križ po meri svoga srca.
Neko će poneti križ posve nevidljiv očima i srcima mnogih.
I tvoj će blagoslov bdeti nad njim, a da to gotovo svakome ostane skriveno.
Sve je u drvo tvoga križa urezano.
Jer tvoj križ ne meri. TVOJ KRIŽ LJUBI.

p.s. prigodne fotografije pogledajte u meniju Foto.

Za nama je korizma, period kada je svako od nas trebalo da se suoči sa samim sobom, svojim propustima, slabostima ali i uloži trud da se popravi, da bolje prepozna potrebe svoga bližnjeg i da mu pomogne. U toku korizme naš se zbor vredno pripremao za blagdan Uskrsa. Bilo je tu dosta problema, bolesti, otkazivanja i… uspeli smo, uz Božju pomoć, da za  sveto trodnevlje – sve obrede dostojanstveno ispratimo. Na Veliki Četvrtak posle misnog slavlja imali smo, predvođeni pater Željkom, klanjanje za koje je on pripremio tekstove i time podstakao sve nas na razmišljanje o velikom daru koji nam je Isus ostavio Euharistijom.

Nakon klanjanja okupili smo se u našoj prostoriji na skromnu zakusku. Nas nekoliko članova zbora dogovorilo se da je pripremimo i tako iznenadimo ostale. Moram reči da smo bile i same iznenađene kad smo videle da je i gospodin Mato Batrović, koji je neko vreme boravio u našoj zajednici u samostanu, isto učinio pripremivši lepo aranžirane nareske. Bilo je zaista divno videti nas sabrane oko stola povezane tajanstvenom niti našeg Spasitelja.

Usledio je Veliki Petak. U  prepodnevnim časovima je održana  pobožnost križnog puta a uveče obredi u okviru kojih naš zbor već po tradiciji peva Muku po Ivanu. Gospodin Mato Batrović iz Iloka nas je opet ganuo svojim trudom uredivši Kristov grob tako da je oko njega bilo puno rezanog cveća iz samostanskog vrta kao i cveća sa korenom, kao da je hteo da nam i time kaže odavde izlazi život. Taj dobri čovek je toliko ljubavi uneo u svaki aražman da to nije moglo proći nezapaženo. Tokom  boravka u našoj sredini, toliko toga lepog nam je priredio! Zato nije ni čudno što nam je bilo žao kad se morao vratiti u Ilok.

Velika Subota sa posvetom ognja, uskrsne sveće i predivnog hvalospeva uskrsnoj sveći koji je naš Laki izuzetno produhovljeno otpevao. Misno slavlje, oglasila su se zvona Isus je uskrsnuo doista. Da, bili smo srećni, bili smo ispunjeni i sav umor, brige koje su nas pratile poslednjih dana su nestali.

Zemun, mart 2016.,  Marija Galun

p.s. Prigodne fotografije možete pogledati u meniju Foto.

Na blagdan svetog Josipa, posle malo duže pause, okupili smo decu  na radionicu . Tema je bila predstojeći blagdan. Naša Ana je izabrala tri kratka crtana filma sa temom: Cvetnica, Uskrs i blagdan Duhova. Nakon prikazivanja filmova prodiskutovali smo sa decom o tome šta su videli i zapamtili. Divno je bilo posmatrati kako se deca takmiče ko će više i bolje da ispriča šta je video. Pokazalo se da je ideja o crtanom filmu bila pravi pogodak. Bilo je interesantno kako su deca doživela, i kojim rečnikom saopštila  Isusov svečani ulazak u Jeruzalem, sam čin raspeća i silazak Duha Svetoga. Ana je pripremila materijal za kolaž na gore navedene teme. Deca su dobila da oboje pojedine crteže onako kako oni to zamišljaju. Na kraju svako dete je svoj obojeni crtež zalepio na pripremljen krug i tako smo formirali kolaž trudeći se da ispoštujemo redosled događanja. Kako pripremamo malu priredbu za uskrs usledilo je preslišavanje onoga što je svako dete dobilo da nauči.  Druženje smo završili kolačima koje nam je donela mama Mije i Ane i mafinama koje je napravila Ana. Smeh i radost su odjekivali našom prostorijom.

Marija Galun

P.S. prigodna foto galerija je u meniju foto.

U našoj crkvi je već je postala tradicija, da pred božićne i uskrsne praznike, organizujemo radionice za odrasle. Na tim radionicama pravimo razne sitnice i čestitke za nastupajući praznik koje zatim prodajemo a prikupljen novac koristimo za one koji su u potrebi u našoj zajednici. Sve to u okviru naše udruge “Savršeno srce”! Ovoga puta smo pravili čestitke za Uskrs, korpice i druge ukrase koje ćemo ponuditi na prodaju u Cvetnoj nedelji. U nedelju 13. marta, posle svete mise u 9h, smo se okupili i prionuli na rad. Ovog puta su nam se pridružili i čanovi porodice Jovanović koji su od skora deo naše zajednice. Ne treba ni reči da smo se svi obradovali novim članovima jer je naša zajednica mala i svaki novi član je dobrodošao. Bilo je zadovoljstvo posmatrati sve te ljude koji su se vedri i nasmejani sa puno ljubavi prihvatili posla: dodaj mi makaze..dodaj crvenu boju..treba mi lepak i tako dok nismo završili. Na kraju smo se okrepili čajem i keksom koje nam naš Mića redovito pripremi. Te nedelje smo svi pomerili svoj nedeljni ručak ali vredelo je. Razišli smo se ispunjeni, jer darivati, ovog puta svoje vreme i rad, učinilo je da se svako od nas oseti bogatijim. Bogatstvo i sreća je u davanju. Pred nama je još jedna korizmena nedelja i šansa da učinimo nešto dobro za naše bližnje koji su u potrebi.

Marija Galun

P.S. prigodna foto galerija je u meniju foto.

„Bog je nekoć u mnogo navrata i na mnogo načina govorio…

Osnovno iskustvo nas hrišćana je iskustvo ljubavi našeg Spasitelja. Tu ljubav Bog nam je pokazivao kroz razne događaje i ljude koje je slao u naš život, a vrhunac je bez sumnje život, smrt i uskrsnuće Isusa Hrista. To osnovno hrišćansko iskustvo (Boga) ljubavi utiče na naš život i ostavlja dubok trag. Neizbrisiv i neopisiv. Taj trag mogu prepoznati i nositi u radosti i miru samo Bogom dirnute i Njemu posvećene duše. Jedna od takvih duša bila je naša Lidija Paurić, sestra fra Željka Paurića, kojoj je bila posvećena misa na dan svetog Josipa. Dostojno je i pravedno povezati ove dve osobe: skromne, mirne, tihe i hrabre. Sećajući se Lidije, zapravo se sećam njene hrabrosti. Jednostavno i iskreno živeći evanđeosku zapoved ljubavi prema Bogu i bližnjemu, nije bila oslobođena gorkih iskustava na ovome svetu. No, uprkos svemu, kao i Josip, imala je snage da prihvati i nadvlada svoju nesigurnost i slabost. Činila je to mirno, čak radosno, znajući i svedočeći nama da nas Bog uvek iznova prihvata i ne ostavlja u svim klonulostima i iskušenjima ovoga sveta. Upravo iskustvo takve ljubavi, davalo joj je hrabrosti da ide dalje i kako je i sama govorila, da čim ujutru otvori oči izmoli Oče naš za Božju providnost.

U ovo Uskrsno vreme, kada Crkva proslavlja uskrsnuće našeg Spasitelja, mi, vernici male franjevačke crkve u Zemunu, spominjemo Lidiju. Uz sve priče o njenim ljudskim kvalitetima, ja se zahvaljujem Bogu na vremenu koje sam provela sa njom. Doživljavam to kao poseban blagoslov i dar. Mnogo sam naučila i duhovno napredovala susrevši takvu blagost, otvorenost duha, čistu poniznost u traženju Istine i osluškivanju stvarnosti. Hvala Bogu za taj dar hrabrosti i hvala što sam imala tu čast da susretnem takvu dušu. Ona je ojačala moju veru i ukazala na mogućnost susreta sa Božjom oslobađajućom ljubavi.

I, kao što nas svedoci Isusovog uskrsnuća uveravaju da Isus putuje sa svima koji su na duhovnom putu, i koje muče duhovne gladi, verujem da je Lidija naša zastupnica, naravno na svoj način. Miran, tih i skroman. Al snažan i hrabar u Ljubavi.

Marijana Ajzenkol