Biblijska škola, pod vođstvom vlč. Aleksandra Ninkovića, postoji već desetak godina, a zadnjih nekoliko deluje u crkvi Krist Kralj. Svake godine, krajem juna, polaznici ove škole obeležavaju kraj školske godine malom svečanošću, što je već postalo tradicija. Prošle godine smo ovu svečanost upriličili u crkvi sv.Josipa radnika na Karaburmi a ove godine u franjevačkoj crkvi u Zemunu. To je crkva u kojoj smo početkom korizme održali i duhovne vežbe pa su nas i sada dočekali naši dragi prijatelji a pre svega pater Željko, gvardijan samostana. Treba reči da je crkva posvećena svetom Ivanu Krstitelju iako mnogi Zemunci misle da je to crkva svetog Antuna Padovanskog, jer se on u njoj slavi veoma svečano.
Sve je teklo po već uhodanom rasporedu, bilo je to 21.juna: okupljanje u 9h, zajednička sveta misa sa inspirativnom propovedi na temu dnevnog evanđelja po Marku i zajedničkom svetom pričešću a zatim nastavak programa.
Posle svete mise smo napravili kratak odmor uz laku zakusku i šoljicu kafe a onda je program nastavljen predavanjem. Tema je bila planirna ranije, međutim kako je bilo postavljeno nekoliko vrlo zanimljivih pitanja odgovori na njih su se pretvorili u predavanje. Centralno pitanje je bilo, zašto Isus kaže za Ivana Krstitelja da je najveći među onima koje je rodila žena a najmanji u kraljevstvu nebeskom! Zaista teško za razumevanje! Naravno, nismo ni sumnjali da će naš učitelj vlč. Ninković umeti to da objasni na način da svi to shvatimo. Za mene i jeste glavna draž ove škole to što možemo slobodno da razmišljamo i postavljamo pitanja na teme koje nas dovode u nedoumicu i znamo da ćemo dobiti odgovor na način da zaista suštinski razumemo o čemu se radi. Dakle ne da naučimo definiciju kao odgovor, nego da uspemo bar delimično da uđemo u suštinu. Mislim da je to ono što u čoveku učvršćuje veru, čini ga srećnim i donosi mir duši, ili kako je veliki kineski filozof Konfučije rekao, daje « jasnu misao»!
Posle podužeg predavanja bila je zakuska-ručak za sve prisutne. Za trpezu su se zajednički pobrinuli svi članovi biblijske škole, svako prema svojim mogućnostima i sposobnostima. Jedni su ispekli kolače drugi slano pecivo, treći su doneli pribor za jelo, četvrti piće itd. Ipak glavnu ulogu je odigrao naš dragi Jovan (naš glavni kuvar) koji nam je pripremio roštilj po svom receptu! A naravno ne smemo zaboraviti i jednu mamu! Naime, majka našeg Miroslava nam je donela punu kutiju štrudle sa orasima! Uz jelo se razvila i priča a uz nju šala i smeh. Naš domaćin pater Željko, inače neobično duhovit i komunikativan, je učinio da atmosvera bude opuštena i prijatna. Kako je dan bio lep i sunčan, dosta vremena smo proveli u bašti samostana koja je pravi park. U druženju i veselom razgovoru, ostali smo do kasno popodne. A štrudla? E pa, ona je planula!
Koristimo priliku da ponovo pozovemo zainteresovane iz svih beogradskih i zemunskih župa: pridružite nam se! Jer, zašto da samo nama bude lepo!
Beograd, 30. 6. 2014.
Silvestra Raičević
