Da je ova pandemija veoma ozbiljna potvrđuje nam i to što nam je odnela još jednog dragog člana našeg zbora. U velikoj nedelji naš Stvoritelj je pozvao k sebi našu Mariju Vidas Mimicu kako smo je svi zvali. U poodmaklim godinama već duže vreme nije dolazila u naš zbor ali smo bez obzira na to održavali vrlo žive kontakte sa njom. Član crkvenog zbora je postala još kao učenica što će reči još pre drugog svetskog rata. Bila je osoba blage naravi, spremna da uvek priskoči u pomoć, veoma osetljiva na potrebe drugih. Mimica nas je podržavala, u svim akcijama koje je vodila udruga „Savršeno srce“i to i finansijski i svojim predlozima. Bez obzira na broj godina bila je vrlo bistrog uma i često je znala da me zadivi svojim zapažanjima a i sećanjima. Opraštajući se od nje znam da će za njom ostati još jedna praznina ali da smo dobili onog koji će se zauzimati za nas kod našeg Stvoritelja.
Pokoj večni daruj joj Gospodine.