Neki je mladić imao savršeno srce. Nije bilo ožiljaka ni zareza na njemu. Svi su se slagali da je njegovo srce najlepše. Mladić je bio jako ponosan i sve se više i glasnije hvalio svojim prelepim srcem. Iznenada se pojavio starac i rekao: ”Zašto tvoje srce nije tako lepo kao moje?” Starčevo srce je snažno udaralo, ali je bilo puno ožiljaka. Bilo je mesta gde su komadići bili otkinuti i onih koji su srasli sa srcem, ali nisu potpuno odgovarali, a bilo je i puno mesta gde su celi komadi nedostajali. Ljudi su gledali u starca s nepoverenjem i pitali su se kako može i pomisliti da mu je srce lepše od mladićevog. Mladić je pogledao u starčevo srce i nasmejao se. ”Mora da se šališ ”, rekao je. ” Uporedi svoje srce s mojim. Moje je savršeno, a tvoje je prepuno ožiljaka.”
”Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav – izvadio sam komadić srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili komadić svoga srca koji nije baš savršeno odgovarao praznom mestu u mom srcu. Ponekad sam poklonio komadić srca, a da nisam dobio drugi zauzvrat. Tu su nastale velike praznine i udubljenja. Iako su otvorene praznine bolne, podsećaju me na ljubav koju sam darovao. Mladiću, vidiš li sada šta je istinska lepota?” Mladić je stajao i ćutao. Niz obraze mu krenuše suze. Prišao je starcu, posegnuo za svojim mladim, savršenim srcem i otrgnuo komadić te ga drhtavim rukama pružio starcu. Starac je prihvatio komadić mladićevog srca, odlomio komadić svog i smestio ga na ranu mladićevog srca. Mladić je pogledao u svoje srce, ne više tako savršeno, ali lepše nego ikada. Ljubav iz starčevog srca sada je strujala i kroz njegovo…
Foto galeriju možete pogledati ako kliknete OVDJE.