.JPG)
Blagdan svete Cecilije, zaštitnice pevača i orguljaša, proslavili smo 22. novembra, misnim slavljem. Želeli smo, da ga ove godine posebno obeležimo jer je naš hor u protekloj godini prošao kroz velika iskušenja. Napustila nas je orguljašica, neki pevači zbog starosti i bolesti ne mogu više da dolaze. Većina nas koji smo ostali, je u poodmaklim godinama pa sve u svemu stanje nije bilo ni malo ružičasto. Mi koji smo ostali krenuli smo sa puno želje, uzdajući se u Božju pomoć, da naš zbor održimo i koliko je to moguće popravimo. Nije bilo lako; nismo imali orguljaša, a notne tekstove je trebalo usaglasiti sa postojećim mogućnostima i srediti ih, obezbediti za svaku pesmu partituru itd. Mnogo truda smo uložili oko svega i treba reči da su svi u okviru svojih mogućnosti radili na tome. Podelili smo poslove; neki su postojeći notni materijal odabirali, prepisivali, kopirali itd. Neko se prihvatio uloge arhivara, napravio nove police za odlaganje, neko vodi računa o finansijama, drugi opet da nas posle mise ili probe sačeka topao čaj uz đakonije za koje se redovno brine Marija Duvančić a imamo i one koji nas u trenucima predaha uveseljavaju svojim pošalicama! Najlepše od svega je što smo jedna zajednica koja skoro da je postigla osobine porodice. U jednom trenutku nam se priključila prof. Ljiljana Arsenović, pijanista, koja nas je povremeno za praznike pratila na orguljama a kojoj se dopao naš odnos prema horu i eto nama orguljaša! Prof. Ljiljana ne samo da nas prati pod misom već i rado dolazi na naše probe što nam svakako puno olakšava pripreme. Ove godine naše misno slavlje za blagdan sv. Cecilije je bilo svečano, puno zahvale za pomoć koju smo dobili od našeg nebeskog Oca. Nakon sv.mise okupili smo se u našoj dvorani na večeru koju nam je sa puno požrtvovanja pripremio naš Mato. Bila je ovo godina, kako sam na početku rekla, velikih iskušenja za naš zbor ali kroz to nismo prolazili sami, tu je po najpre bio pater Željko koji je i pored svoje bolesti i teške operacije bio snažna potpora našem trudu i koji nas je bodrio. Sa nama je bio i Mato koji je u odsustvu pater Željka uvek bio spreman da nam pomogne. Bili smo okruženi dobrim ljudima i na tome im hvala. Trudili smo se a nebeski Otac nas je vodio kroz ovu školu.
Puni entuzijazma pripremamo se za blagdan Božića sa ogromnom verom da će naš nebeski Otac biti uz nas i pomoći nam u našem trudu.
Marija Galun
napomena: prigodnu foto galeriju možete pogledati u meniju foto.
