Došao je te davne 2011. godine u zemunski Franjevački samostan tiho, gotovo neprimetno. Svojim strpljenjem, brigom za bližnje, spremnošću da pomogne, ulazio je u naše svakodnevne živote u naša srca i tamo ostao sve do današnjeg dana. Kroz sve ove godine njegovog boravka u našoj sredini tako smo puno toga uradili u našoj crkvi. Kao da ga je vodio onaj Spasiteljev poziv upućen sv. Franji: „Franjo obnovi moju Crkvu“. Popravili smo zvona, restaurirali: kipove u svetištu crkve, veliki luster, sliku Gospe Čenstohovske, procesioni križ … Podržao nas je pri osnivanju udruge „Savršeno srce“ i radionica za decu koje smo kroz tu udrugu priređivali. Dočekivali smo „sv. Nikolu“ sa brojnom decom što se ne pamti iz predhodnih perioda. Priređivani su brojni koncerti umetničke muzike koje su izvodili razni umetnici kao i učenici muzičkih škola iz Beograda i Zemuna, studenti sa svojim profesorima iz Kragujevca. Takođe smo imali zadovoljstvo da odgledamo nekoliko monodrama u izvođenju naših poznatih glumaca. U prigodnim prilikama pater Željko nam je prikazivao filmove sa temama iz života svetaca.Vodio je naš zbor na smotre horova naše provincije od 2012. – 2019. kad nas je korona zaustavila. Odlazili smo na hodočašća Gospi Osječkoj. To sve govori o širokom miljeu onoga što je pater Željko činio za našu zajednicu. To je onaj vidljivi deo delovanja pater Željka ali je značajniji onaj manje vidljivi – duhovni. Kroz brojne propovedi, Euharistijska klanjanja trudio se da nas, tumačeći Evanđelje, čvršće i bolje poveže sa našim Spasiteljem. Tog malog, velikog čoveka Zemunci su zavoleli nezavisno od tog da li su katolici, pravoslavni ili ateist i dolazili su kod njega na razgovor.
Vest o njegovom premeštaju nas je sve zatekla, rastužila. Ono što je sigurno pater Željko će ostati trajno u našim srcima, ostavljajući neizbrisiv trag.
Dozvoliću sebi slobodu da završim onako kako je sv. Franjo voleo da blagoslivlja:
Neka Te blagoslovi Gospodin i neka te čuva.
Neka Te licem svojim obasja, milostiv neka Ti bude.
Neka pogled svoj Gospodin svrne na Tebe i mir Ti podari.
Marija Galun, 30. 10. 2021.
