Pre više meseci pisala sam o našim zvonima koja se već duže vreme zbog kvara ne oglašavaju kao i potrebe da se ona ponovo stave u funkciju. Zamolila sam vas tada da svojim prilozima pomognete i tako obezbedimo sredstva da se otkloni kvar i da se naša zvona opet čuju u našem Zemunu. Na žalost u isto vreme se pojavila i pandemija koronavirusa i reklo bi se da je sve stalo. Kada je puno toga prestalo da radi, kada je bilo ograničeno kretanje, kada je toliko toga promenilo naš svakidašnji život, veliki entuzijazam našeg pater Željka i velika volja, spremnost, sposobnost i uporan rad našeg Lakija, doveli su do toga da naša zvona ponovo budu u funkciji. Prvo se oglaslio jedno zvono pa drugo a na blagdan Velike Gospe oglasila su se sva tri u svom punom prekrasnom zvuku. Potekla je i neka suza jer su nas ona podsetila na one dane kad su ona bila deo našeg života.
Na kratko bih se osvrnula na istorijat zvona u našoj crkvi a što je zabeleženo u hronici samostana.
Prva zvona skinuta su sa crkvenog tornja Franjevačke crkve sv. Ivana Krstitelja 23. avgusta 1916. god. u ratne svrhe i to: veliko zvono sv.Josipa i malo Gospino zvono. Zvono sv. Josipa teško je bilo 336 ½ kg. Vojska je preuzela zvono a oštetni iznos je iznosio 1344 krune. Gospino zvono težilo je 62 kg i vojska je preuzela zvono uz odštetu od 248 kruna. Zvona su na kolodvoru predata 7. septembra 1916.
21. aprila 1929. god. dobila je naša crkva nova zvona: veliko od 327 kg koje je posvećeno sv. Ivanu Krstitelju, srednje od 188 kg posvećeno Majci Božjoj i malo 101,5 kg posvećeno sv. Antunu. „Zvona zvone u akordu a, c, e i to čisto i vrlo ugodno“ – stoji u hronici. Dalje u hronici stoji: „bilo je dosta muka da se prikupe sredstva za nova zvona koja će biti velika koliko može tornjić podneti i da ih bude barem tri“. Zvona je blagoslovio župnik Dr. Alojzije Vincetić. Parada je bila velika: vatrogasci, osnovne škole, biciklisti, jahači, opatice, pjevačko društvo Tomislav i Rodoljub, vojna muzika, odličnici vojske i civili. Tako su postavljena naša sadašnja zvona.
Na nama je da o ovom nasleđu vodimo brigu i ostavimo budućim generacijama. Kada u podne zazvoni drugo zvono / posvećeno Majci Božjoj/ pozivajući nas na molitvu „Anđeo Gospodji“ setimo se svih onih koji su pre mnogo decenija a i onih koji su danas svojim darom doprineli da čujemo divan zvuk zvona.
Zahvaljujemo se svim dobrotvorima i preporučujemo za buduće akcije koje imamo u planu i o kojima ćemo svakako još pisati.
Marija Galun
