„Pošalji Duha Svojega, Gospodine, i obnovi lice zemlje…“
Predadventno molitveno bdenje, održano je u našoj crkvi 28. novembra, nakon večernje svete mise. Prisutne je pozdravila Marijana Ajzenkol i pojasnila ideju koja se spontano rodila: molitveno doprineti boljem svetu. Naime, sve više je užurbanosti, meteža, usamljenosti, nemira i raznih drugih situacija i dešavanja koja nas onespokojavaju, bude nesigurnost i strah. Kao da smo zapali u neko čudno stanje pogubljenosti, nesnađenosti u vremenu, iskušenjima i izazovima koje ono nosi i nudi. Kuda mi to idemo? Gde to tako žurimo? U koje uzore gledamo? Kome se za pomoć i razumevanje obraćamo? Da li nam treba veća snaga da izdržimo misli koje se stalno ponavljaju u problemima svakodnevice, ili je teže zastati i oslušnuti Tihi Glas? Ili zastati i čekati taj Glas sa poverenjem, čak i onda kada ga ne čujemo odmah. Imamo li snage za to?
I počeli smo. Uvodna molitva fra Željka Paurića, zajedničko pevanje „O, dođi Tvorče, Duše Svet“ uz vođstvo Milice Ilić, reči „Gospodine Isuse“, izgovorene na kolenima, od strane Vere Novaković, mirno su nas pripremile za bivanje pred Bogom. „Isuse, Tebi pripada prvo mesto“, bile su i jesu reči kojima je p. Željko započeo meditacije kao uvod u molitvenu tišinu euharistijskog klanjanja. Ta tišina u Prisustvu trajala je nešto više od trideset minuta. Čini mi se da su naše predanje i vera bili tako čisti i snažni da odsustvo grejanja nikako ne možemo nazvati hladnoćom. Nakon zaključne molitve i psalma, pesme „Ti moja zaštito“, izmolili smo radosnu krunicu, Lauretanske litanije i uz pesmu „Divnoj dakle“, pripremili se za blagoslov pred Presvetim. To je bio još jedan trenutak kada se mala zajednica osetila jače povezanom i osnaženom. Spokojna, makar u trenutnom miru unutar crkve, spremna da sluša Reč Božju, to je i činila. Naše predadventno molitveno bdenje nastavilo se naizmeničnim čitanjem Matejevog evanđelja. Kroz usta čitača (p. Željka, Marijane Ajzenkol, Vere Novaković i Lidije Marinković), mirno i postojano čuli smo celo evanđelje.
Te večeri u crkvi Svetog Ivana Krstitelja u Zemunu, bili smo svedoci mogućnosti promene. Bili smo svedoci želje, da sebe i svoje vreme (od 17h do 23h) predamo u službu Reči, osluškivanja i bivanja pred Bogom. Verujući u snagu molitve, osećajući potrebu za promenom i spremnost da doprinesemo tome, ovakva ćemo bdenja nastaviti.
Marijana
p.s. Prigodnu foto galeriju možete pogledati u meniju foto.
