Odkako je u našu Franjevačku crkvu, u Zemunu, došao za gvardijana pater Željko Paurić počeo je sa uvođenjem novina, naravno prijatnih! Počelo se sa proslavama za decu , sv.Nikole, Božića, Uskrsa zatim odlazkom hora na smotru horova franjevačkih crkava, organizovanja kreativnih radionica za decu itd. Ali ovom prilikom želim da pišem o njegovoj najnovijoj ideji, ideji koja je mnoge obradovala a to je održavanje koncerata u crkvi. Zašto obradovala? Kao prvo, naša zemunska franjevačka crkva je građena dosta davno i ima dobru akustiku, drugo nalazi se u centru Zemuna te je dobro povezana linijama gradskog saobraćaja a nije bez značaja ni to što je početak koncerta bio u 19h i trajao je jedan sat, tako da smo mogli da dovedemo i manju decu kako bi počela da stiču naviku slušanja dobre muzike.Dakle, sve je bilo uklopljeno da zadovolji potrebe nas običnih malih ljudi koji volimo dobru muziku.
Koncert pod nazivom „Veče kamerne muzike“je bio održan prvoga juna kao znak obeležavanja meseca svetog Antuna i kraja školske godine. Svojim koncertriranjem počastvovale su nas tri violinistkinje i jedna pijanistkinja: violinistkinja Ana Kovačević rođena u Kragujevcu, studirala i magistrirala u Beču a sada van.profesor na fakultetu u Kragujevcu, zatim Jelena Rokvić takođe violinistkinja rođena u Beogradu studirala u Beču a sada profesor na fakultetu u Kragujevcu, i treća violistkinja Anđela Kočović, student treće godine fakulteta u Kragujevcu. Saradnik na klaviru – klavirska pratnja je bila Katarina Hadži-Antić Tatić, rođena u Beogradu i umetnički saradnik na fakultetu u Beogradu.
Šta reči o samom koncertu? Pa pre svega sjajno odabran repertoar, zanimljive i rado slušane kompozicije Baha, Mocarta, Šuberta, Dvoržaka i Šostakovića a činjenica da su u program uvrštene i dve veoma popularne kompozicije „Ave Marija“, jedna od Bah/Gunoa a druga od Šuberta, govori o tome da su (je) sastavljači programa vodili računa da će među prisutnom publikom biti dosta verujućih. I koje li slučajnosti, izvođači su bili postavljeni ispred Marijinog oltara! Zatim treba istači dobro izvođenje. Nisam muzički stručnjak već samo ljubitelj dobre muzike pa se moj prikaz koncerta nikako ne može smatrati muzičkom kritikom. Međutim, činjenica je da su sve četiri dame svojim izvođenjem osvojile srca publike. Puno simpatija je osvojila i mlada studentkinja (koja je najavljena kao gost koncerta) svojim izvođenjem Mocartovog koncerta za za violinu i orkestar u D-duru, pa ju je publika nagradila burnim aplauzom. Iako nije bilo mogučnosti za bolje obaveštavanje o održavanju koncerta,(imam utisak da je to išlo „od uha do uha“) crkva je bila puna, što govori da u našem gradu ima mnogo ljubitelja muzičke umetnosti. Posle koncerta pater Željko je pozvao sve prisutne u salu samostana gde smo uz čašu soka i kisele vode imali priliku da razgovaramo sa umetnicama i međusobno se družimo. Susreli su se stari poznanici,neki posle ko zna koliko godina, ili stekli novi. Iz razgovora tokom tog druženja stekla sam utisak da su svi uživali u koncertu, da su veoma zadovoljni, da se osećaju srećno, a ja mislim i oplemanjeno. A to valjda i treba da bude cilj umetničkih manifestacija!
Silvestra Raičević
