Posle jedva dva meseca u našoj crkvi opet koncert! I opet su izvođači mladi solisti, jedna srednjoškolka i jedan student. Prvi koncert je održan jednog neobično hladnog aprilskog dana a ovaj neobično toplog prvog dana jula. Na zemunskim ulicama jara, preko35 stepeni iako je veče već blizu. U našoj crkvi prijatno hladno. Završena je sv. misa a i predkoncertna proba i sva su svetla upaljena očekujući publiku. Primećujem koliko je naša crkva lepa! Na oltarima skromni ali snežnobeli oltarnici, postavljeni divni cvetni aranžmani, sve čisto i umiveno. Zašto da ne, treba reći da se oko toga trude neki ljudi. Pored našeg patera Željka koji brine o svemu, za čistoću i red je zaslužan naš dragi Ivan a za ostalo naše horistkinje Marija i Lidija. Uhvatila sam tek nekoliko trenutaka potpune tišine koju bih nazvala mirom i setila se stihova pričesne pesme «gdje tišina zrakom bdije, po oltaru sveti mir» Zaista je tako! Ubrzo je došla i publika i sve se ispunilo žagorom.
Koncert je izveden iz tri dela: Prvo solo pevanje, pa violina i na kraju violončelo. Za klavirom je bila pijanistkinja Tanja Simonović, a solisti njena kći Anja Ovaskainen-sopran i violina i sin Vuk Ovaskainen-vilončelo.
Anja Ovaskainen je prvo otpevala sledeće kompozicije:
Pietro Paolo Bencini -Tanto sospirero, Giusepe Giordani-Caro mio ben, Franc Schubert-Heidenroslein, Wofgang Amadeus Mozart-Ave verum.
Zatim je na violini odsvirala sonatinu Franca Schuberta op. posth.137 br 1, D 384, D-dur stavovi Allegro molto, Andante, Allegro vivace.
Na kraju je nastupio Vuk Ovaskainen na violončelu sa Schubertovom sonatom «Arpeggione», D821, a-mol sa stavovima Allegro moderato, Adagio, Allegreto.
Koncert je bio uspešan sa dobro odabranim repertoarom u kojem su prevladale kompozicije Franca Schuberta. Uživali smo u lepoj muzici i dobrom izvođenju pa su na kraju koncerta umetnici pozdravljeni burnim aplauzom. Nadajmo se da je i ovim koncertom konačno prekinuta duga pauza u muzičkim događanjima u našoj crkvi nastala pandemijom!
Silvestra Raičević
no images were found
