Moderno doba u kome mi danas živimo obeleženo je raznim krizama i pomanjkanjem vremena.Verovatno, ne retko, postavljamo pitanje: gde naći vlastito mesto u sve užurbanijem i haotičnijem svetu, kako uspostaviti jednostavan sklad u nekim običnim danima i kako dati smisao dešavanjima oko nas, pretvarajući ih u lepe doživljaje.
Jedan od mogućih odgovora jeste i iskustvo Pevačkog zbora franjevačke crkve Sv. Ivana Krstitelja iz Zemuna, koji je 12. maja učestvovao na Smotri franjevačkih zborova u Našicama. Na ovoj, sedmoj po redu, Smotri učestvovalo je dvadeset i tri zbora i to iz Našica, Bača, Bjelovara, Đurđenovca, Čakovca, Karlovca, Klanjeca, Koprivnice, Krapine, Rijeke, Donje Motičine, Osijeka, Požege, Varaždina, Virovitice, Vukovara, Zagreba i Zemuna. Zemunski pevači, učestvovali su po prvi put, pa im je tim celo iskustvo posebno važno i dragoceno. U prepunoj crkvi, bez jednobraznih odela, skromno i vrlo ushićeno, pod vođstvom dirigenta Željka Grafa i uz zvuke orgulja Lidije Martiniello, predstavili su se kompozicijom J. S. Baha Slavim Te Gospode. Možda nam se učinilo, a možda je zaista i bilo tako da je aplauz nakon izvedbe bio tako snažan da je svako pitanje o tome kako je bilo, bilo suvišno. Zemunski pevači dostojno su slavili Boga i predstavili svoju malu zajednicu i svog pastira fra Željka Paurića koji je bio glavni inicijator i organizator dolaska i učešća. I ne samo to, p.Željko je na neki način bio i domaćin na celom putu, jer gde god bi malo stado stalo, dobri pastir je imao osmišljen program, bilo kao okrepljenje tela ili kao duhovnu hranu u obliku molitve ili kulturno istorijskih osvrta.
Tako smo se puni utisaka i pozitivnih misli i osećanja vratili u Zemun sa željom da deveta Smotra franjevačkih horova bude kod nas, jer je već odgovoreno da osma bude u Samoboru.
Iskustvo iz Našica sa Smotre zborova, poseta Osjeku i franjevačkoj crkvi, susreti sa ljudima, potvrdili su i u ovo užurbano vreme, da Uskrsnuće nije ništa drugo nego neočekivana realizacija mogućnosti koju imamo jer nam ju je Isus ponudio. Nisu, i ne trebaju nam biti, dovoljni samo duhovni nemiri i traganja – potrebna je i odgovarajuća praksa i vlastiti doživljaj. Iskustvo uskrslog Hrista, životne moći i smisla moguće je u zajednici i Crkvi gde braća žive zajedno. Nadamo se i molimo da ovaj prvi korak na koji je p.Željko poveo svoju zajednicu označi malu prekretnicu i ulepša i olakša krizu svakodnevice.
Marijana Ajzenkol
no images were found
