Već duže vreme smo se dogovarali sa našim prijateljem Vladom, koji je rodom iz Niša, da posetimo ovaj grad i pravoslavnu Sabornu crkvu u kojoj deluje poznati hor “Branko”. U više navrata smo imali priliku da čujemo ovaj sjajan hor ali samo u prenosu sa TV ili sa CD. Kako smo želeli da ih slušamo i “uživo” zamolili smo našeg simpatizera Vladu da nam organizuje put i susret sa članovima hora. Vlada nam je dogovorio posetu i susret sa starešinom Saborne crkve, posvećene Svetom Trojstvu, ocem Branislavom Cincarevićem (protojerejem – stavroforom) zatim ocem Vladicom Savićem – jerejem, članovima hora i njihovim dirgentom gospođom Sarom Cincarević. Kako to često biva, od pomene putovanja pa do realizacije istog, broj onih koji idu se sveo na osam. Tako je krenulo nas osam sa dvoje kola. Plan nam je bio da stignemo na liturgiju koja počinje u 8,30h te smo krenuli na put već u 5,30h. Stigli smo u Niš kako smo planirali, prisustvovali liturgiji i slušali hor koji je svojim pevanjem slavio Boga. Devedeset minuta, koliko je trajala liturgija, je tako brzo prošlo! Svi smo bili pod dubokim utiskom kvalitetom pevanja koje je bilo zaista praznik za uši i melem za dušu! Nakon liturgije otac Branislav, starešina hrama, nas je toplo pozdravio, ispričao nam istorijat crkve, koja je pre nekoliko godina izgorela pa obnovljena, i pozvao nas u njihovu dvoranu na posluženje. Tu smo upoznali dirigenta gospođu Saru i članove hora. Razvio se srdačan razgovor uz topao čaj i posluženje. Osećali smo se kao da smo došli u posetu starim znancima. Na polasku dobili smo poziv da ponovo dođemo. Nakon tog a obišli smo arheološku salu – muzej. Bližilo se vreme ručku pa smo, po dogovoru, kupili roštilj i pošli u katoličku crkvu Uzvišnje Sv. Križa gde nas je čekao velečasni Marko sa svojim saradnicima. Ponovo srdačan doček, svečano postavljen sto, uz dobar zalogaj priči nikad kraja. Nakon ručka otišli smo u obilazak znamenitosti Niša: Ćele kule i niške tvrđave. Vratili smo se u crkvu na svetu misu. Posle mise velečasni Marko nam je detaljnije pokazao samu crkvu koja je sada potpuno završena, objasnio značenje pojedinih mozaika. Naše druženje se završilo uz topao čaj koji su nam pripremili saradnici velečasnog Marka dok smo mi razgledali crkvu. Oprostili smo se od naših domaćina, zahvalili na gostoprimstvu i krenuli natrag za Beograd. Puni lepih utisaka i radosni zbog toplog prijema, vratili smo se našim kućama sa odlukom da ćemo svakako na proleće organizovati nove izlete.
Marija Galun
p.s. Prigodnu foto galeriju možete pogledati u meniju Foto
