U subotu, 27. februara zauvek nas je napustila naša draga Lidija, sestra patera Željka. Kada je pater Željko preuzeo upravu nad Franjevačkim samostanom u Zemunu pridružila mu se i ona. Vodila je domaćinstvo i brinula o puno toga u crkvi. Tiha i nenametljiva, bila je prisutna svugde gde god je mogla da pomogne. Svesrdno nam je pomagala u organizovanju radionica za decu kad je bilo potrebno strpljivo pripremati materijal, seckati razne oblike, bojiti čestitke itd. Bila je i član našeg zbora dok joj je to zdravlje dozvoljavalo. Tako često bi nas, posle mise kad siđemo sa hora, u našoj prostoriji, dočekao tanjir pun Lidijinih keksa, kako smo mi to govorili a koje je ona sa puno ljubavi pripremala. Ostali smo u kontaktu s njom i kad je iz zdravstvenih razloga morala da se vrati u Hrvatsku. U sećanju mi je ostao naš poslednji susret kad smo je posetili u Cerniku za njen imendan. Dočekala nas je puna radosti i trudila se da nas što bolje ugosti. Kad smo krenuli natrag za Zemun spakovala nam je kolača sa rečima: ponesite ovoj gospođi.., ponesite pevačima, ponesite….!Tolikih se setila i bila nesebično spremna da daruje. Gospođa Lidija, kako smo je svi zvali, spremno je dočekala poziv Nebeskog Oca, primila je sve sakramente i tako pripremljena mogla da stupi pred svog Stvoritelja. ‚‚Bdijte i molite jer ne znate ni dana ni časa‚‚ kako kaže evanđelje svakako je bio njen životni stav.
Na poslednji ispraćaj došli su prijatlji iz Zagreba, Osijeka, Tuzle, Karlovca, Bjelovara, Požege, Zemuna i svakako Cernika što govori koliko je bila poštovana i koliki je trag ostavila u srcima ljudi.
Izgubili smo jednog člana naše zajednice a verujem dobili velikog zagovornika kod našeg Nebeskog Oca.
Pokoj vječni neka joj daruje Gospodin.
Zemun, 02.03.2016
Marija Galun
prigodnu foto galeriju možete pogledati u meniju foto.
