Naš Učitelj (kako ga rado oslovljavamo a što on i jeste) vlč. Aleksandar Ninković, organizovao je, na početku korizme, celodnevnu duhovnu vežbu. Kao i uvek do sada informacija je objavljena i bili su pozvani svi zainteresovani da istoj prisustvuju. Duhovne vežbe su bile organizovane u franjevačkoj crkvi u Zemunu a dobrotom pater Željka, sadašnjeg domaćina ovog samostana, koji nam je ustupio i crkvu i prostoriju za predavanja. Duhovna vežba je bila zakazana za subotu 08.03.2014 god u 9 sati a polaznicima biblijske škole pridružili su se i vernici koji dolaze u ovu zemunsku crkvu. Bili smo prijatno iznenađeni brojem prisutnih! Među debelim i za ovo doba godine hladnim zidovima stare crkve, dočekalo nas je toplo srce pater Željka koji je uložio veliki trud da nas sačeka zagrejana soba u kojoj smo boravili tokom duhovne vežbe. On sam, sedeo je u hladnoj sakristiji na usluzi svakome ko je želeo da se ispovedi.
Program je planiran u tri dela: prvo smo prisustvovali sv. Misi koju je služio vlč. Ninković i na kojoj smo se svi pričestili. Posle Mise smo se okupili u pomenutoj sobi čija toplota nam je itekako prijala.(mi koji smo odrasli u toj crkvi nazivamo je “pevačnica” jer su u njoj nekad održavane probe oba hora). Dočekao nas je topao čaj i malo okrepljenje a posle dvadesetak minuta je vlč. Ninković počeo sa predavanjem. Tema je bila široka: o iskušenjima, značenju posta, koja je svrha našeg boravka na zemlji, o ljubavi prema bližnjemu, slobodi izbora, o objavi koju nam Bog daje,o tome da je uz veru potrebno i znanje kako bi sve to prepoznali itd. Poseban akcenat je dat na detalje,(teške grehe lako prepoznajemo) jer nam sitne stvari, koje ne primećujemo, prave najveću štetu – po onoj mudrosti : pazi šta misliš jer misli postaju reči, reči postaju dela, dela postaju navika a navika stvara karakter. Dalje, da se učeći usavršavamo, menjamo na bolje, da sebe navikavamo da u svakom trenutku budemo spremni da donesemo pravu odluku i da nam ovozemaljski put bude takav kakvu prošlost želimo da imamo onog trenutka kad stanemo pred Boga .
Drugi deo smo započeli opet u crkvi, križnim putem. Pre svake postaje je vlč. Ninković govorio o dubljem značenju trenutka kojeg postaja označava a zatim je sledila molitva. Ne treba naglasiti da je ovo razmatranje pomoglo da svako od nas uroni u sebe i oseti svu težinu žrtve koju je Isus Bog podneo za nas ljude. Zato ni jednog trena nije postojala mogućnost da se molitva pretvori u rutinu.Usledila je opet pauza a onda nastavak predavanja.
Treći deo je usledio posle kraće pauze i on je bio posvećen, da tako kažem, razradi predhodnog predavanja. Razvila se živa i zanimljiva diskusija, postavljana su pitanja, iznosila mišljenja a naš Učitelj je na svako pitanje odgovarao opširno, argumentovano i zanimljivo.
Tog dana je bilo divno sunčano ali dosta hladno vreme. Uprkos tome pauze smo uglavnom provodili u prijatnom dvorištu- bašti samostana. One su kao ,sastavni deo ove duhovne vežbe, takođe bile dobrodošle jer smo se međusobno upoznavali , stvarala su se nova poznanstva a stari poznanici ponovo radovali jedni drugima. Razgovor je tekao vrlo živo na razne teme I osećali smo se zaista kao jedna zajednica. Naš predavač vlč. Ninković je bio uvek spreman da na svako pitanje da pravi odgovor a pater Željko je svojom blagošću i tihom prisutnošću neosetno unosio dobrotu u naša srca. Mislim da smo po završetku vežbi svi otišli kući sa osećajem pročišćenja i mirom u duši. Hvala vlč Ninkoviću i pater Željku na ovom daru. Šta još reči nego-pravi početak korizme.
Silvestra Raičević
