Na desetoj smotri franjevačkih zborova na Trsatu učešće ju uzeo i naš mali zbor, zbor franjevačke crkve u Zemunu. Ovo je bilo naše četvrto učešće na ovim smotrama. Naše prvo pojavljivanje bilo je 2012. u Našicama. Sećanja me vraćaju na taj događaj: ne znajuči kako sve funkcioniše pojavili smo se u odeći u kojoj smo putovali – vrlo pristojno ali… Svi ostali horovi bili su posebno odeveni za tu priliku i kod nas se javila mala zbunjenost i zebnja koju je naš pater Žjeljko odagnao svojom mudrošću, hrabreći nas i govoreći “važno je kako ćete pevati”. Sledile su smotre u Kloštar Ivaniću 2013. i u Vukovaru 2014. godine. Trudili smo se da, sa više ili manje uspeha, na najbolji način predstavimo našu zajednicu. Kako sam na početku rekla ove godine smotra se održala na Trsatu a u okviru proslave 300 godina od krunisanja trsatske Gospe. Za nas iz Zemuna to je bilo malo dalje pa je bilo potrebno da na put krenemo dan ranije. Krenuli smo u petak 29. 5. ujutro. Okupili smo se na vreme i krenuli puni radosti. Plan nam je bio da prvog dana stignemo do Karlovca sa zadržavanjem u Krašiću. U Krašiću smo obišli muzej A. Stepinca a nakon toga slavili sv. Misu u crkvi izuzetne akustike što je nama pevačima bio poseban doživljaj. Bili smo prijatno iznenađeni kad smo ugledali naše stare znance iz Zagreba gospođu Đurđu, gospodina Jozu, njihovu ćerku Ivanu i unuku koji su došli da sa nama provedu nekoliko trenutaka. U Karlovac smo stigli oko 18 h. Na pragu samostana srdačno nas je dočekao gvardijan fra Igor i članovi njihovog pevačkog zbora. Sledio je obilazak grada, zajednička večera, noćenje. Svako od nas je bio gost na spavanju kod nekog od članova domaćeg zbora. Ujutro, u subotu, krenuli smo autobusom, zajedno sa našim domaćinima, na put za Trsat. Smeh i šale odjekivali su autobusom, bili smo jedno, išli smo istom cilju, ne da se takmičimo već da svojom pesmom slavimo Boga. Na početku događanja bila je zajednička euharistija a zatim smotra horova. Učestvovalo je 24 hora i svaki se trudio da na najbolji način predstavi soju zajednicu. Mi smo se ovog puta ozbiljno pripremali i uistinu dali maksimum. Po zavšetku smotre sledio je zajednički ručak a zatim povratak zajedno sa našim dragim karlovčanima. Ponovo smeh i radost u autobusu sa ljudima koje poznajemo samo jedan dan ali koji su nam otvorili svoja srca i svoje domove. Svraćamo u Karlovac u samostan gde nas dočekuju župnik fra Franja i časne koje su nam pripremile kafu i okrepu. Tople reči koje nam je pre polaska uputio gospodin župnik fra Franja, zajedničko fotografisanje i “dođite nam opet”, zatim naš odgovor “ne, dođite sad vi kod nas” pa mahanje, to je ono što ostaje kao poslednja slika na našem polasku iz Karlovca. Šta reči na kraju? Bili smo deo jednog lepog događanja, ostvarili nove kontakte, nova poznanstva. Vratili smo se u naš Zemun puni pozitivne energije i nadam se sa osećajem da ljubav koju smo primili na ovom putu, a primili smo je obilato, podelimo sa ostalim članovima naše zajednice.
Marija Galun
Cijelu foto galeriju uz ovu vijest možete pogledati OVDJE.
