BOŽIĆ! Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se približava vreme u kome ga proslavljamo? Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas – praznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca. Ovim rečima (iz teksta prof. Marijane) a nakon otpevane pesme „Mesija će doć“ gospođa Ana Lečar, kao narator, pozvala je sve prisutne da se prepuste, pred samu ponoć, muziciranju našeg hora. Svake godine, na petnaest minuta pre ponoći, na badnjak, naš hor održi mali resital božićnih pesama. Prigodan teks koji je pratio ovo muziciranje, pripremila je prof. Marijana Ajzenkol, koja zbog bolesti nije mogla da nam ga prezentuje, pročitala ga je gospođa Ana Lečar, kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo. Gospođa Ana nam je u „zadnji čas“ pritekla u pomoć i sa puno duha prenela ono što je prof. Marijana želela da nam svima saopšti. Nizale su se božićne pesme: „došla je lepa sveta noć“, „o djetšce moje drago“, „spavaj mali Božiću“, „noć ova vrlo čudna je“, da bi u samu ponoć zapevali pesmu „dvanajsta je sad ura“ sa kojom je i počela misa polnoćka. Svetu misu polnočku predvodio je naš pater Željko.
Nadam se da smo prisutnim vernicima i posetiocima koji, mada nisu katolici, svake godine dođu na polnoćku, priuštili jedan lep duhovni doživljaj.
Svake godine poželim da nekog od „godišnjaka“ kako zovemo one koji dođu u crkvu samo na blagdan privučemo u našu zajednicu kao stalne članove.
Marija Galun
