Svake godine za Božić pre polnoćke naš hor održi mali koncert. Ove godine počeli smo ranije sa pripremama želeći da našim pevanjem probudimo radost i u srcima ljudi koji dolaze u crkvu samo te večeri. Vredno smo radili i kad smo stigli do gotovo samog kraja pripreme naš dirigent Silva je pala i slomila ruku, povredila rame i ostala vezana za kuću. Prekinuli smo probe i čekali. Silvinom upornošću, dolazila je na probe u zavojima, nastavili smo probe do pred sam Božić. Pripreme smo na naše zadovoljstvo priveli kraju ne sluteći da nas čeka još jedno neprijatno izneneđenje. Na sam dan koncerta naš orguljaš je otkazala učešće. Dobri duh pater Željka je opet uskočio i pomogao. Pozvao je prof. Arsenović Ljiljanu koja je došla i sat pre koncerta provežbala ceo program koncerta i svete mise. Zahvaljujući njoj, njenoj spremnosti da nam pomogne, mi smo održali koncert, pevajuči slavili Boga pod svetom misom. Pre koncerta naša Marijana Ajzenkol predivnim tekstom uvela je prisutne u duh Božića. Da li je pod ovim okolnostima sve bilo bezprekorno – možda i nije, ali su bili uloženi ogromna ljubav i rad a verujemo da je naš nebeski Otac to video – važna je želja, važna su dela a ne njihova savršenost. Na kraju mise bili smo svi radosni jer smo uspeli, uz Božju pomoć sigurno, da savladamo prepreke, iskušenja i iz svega izađemo obogaćeni. U nastavku ovog teksta donosim, kako sam već rekla, predivan tekst prof. Marijane Ajzenkol.
Marija Galun
Č A R O L I J A B O Ž I Ć A
BOŽIĆ! Na šta prvo pomislimo kada čujemo reč ili pričamo o prazniku a naročito kada se približava vreme u kome ga proslavljamo? Čini mi se da je to nekako lični praznik svakoga od nas- praznik u kome toplina našeg doma biva upotpunjena nekim mirom, čežnjivim očekivanjem i darivanjem. To je sigurno najomiljeniji praznik i slavi se u posebnom raspoloženju duha i srca. U vremenu kada je Bog postao dete, imam utisak da i svi mi postajemo nekako deca. To je vreme radosti- one mirne i pomalo pahuljasto treperave. I nemamo objašnjenje zašto je to tako, zašto mu se radujemo, šta iščekujemo i zašto smo tužni pa čak i ljuti ako nema snega. Treba nam kićenje cele prirode i svečarski ambijent. A zašto? Nije li dovoljno napraviti dobar ručak, razmeniti poklone, opustiti se uz muziku i posetiti familiju i prijatelje. Sve to može biti jako lepo i ugodno pa čak pružiti i osećaj zadovoljstva. No pravu radost, ono detinje ushićenje pružiće nam samo vlastiti mir kao reakcija – odgovor na Božju ljubav. I to je pravo slavljenje Božića! Božić upravo znači dolazak Boga u naš svakodnevni život. Zato naše ushićenje, radost i čežnja nije ništa neobično. Pa nije „svaki dan badnji“, kako se to u narodu lepo kaže. U Božiću, Svevečni, Svemogući postaje jedan od nas, postaje Emanuel (s nama Bog), da bi ispunio čovekovu večnu čežnju i nadu za Bogom, rajem, dobrotom i lepotom. Zato i imamo svi vlastiti doživljaj, jer Bogu je svako od nas jednako važan i sa svakim se želi susresti bez obzira na to ko smo, kakvi smo i da li nas nesto muči. No, naši odgovori Bogu mogu biti različiti: možemo uzvratiti ljubav, možemo biti nesigurni i mučeni sumnjama, možemo ne otvoriti srce njegovom pozivu ili odbiti Božju ponudu često ni sami ne znajući zašto. I onda? Kako je moguće da ljudi koji nisu vernici slave Božić? Nije li to malo neobično pa čak i apsurdno? Nije. To jeste praznik porodice, darivanja, običaja, susreta i kako god ga shvatali, doživljavali i slavili iz Božića će uvek progovarati naša potreba za sigurnošću, ljubavlju, mirom. On će uvek biti simbol naše nade u bolju budućnost, želje za novim početkom, čistotom dečjeg srca, poziv na velikodušnost, osluškivanje tajne novog života. Sve su ovo iskonske ljudske vrednosti i težnje. To i čini Božić praznikom svih: i onih koji veruju i nadaju se rešenju problema i pomoći od Boga koji ih voli, i onih koji ne veruju, ali iskreno tragaju za pravim odgovorima i putevima. Zato dopustimo da nas ponovo i uvek ponese neprolazna lepota i čarolija Božića.
Da ovih božićnjih dana budemo sretni, potrebno nam je svetlo i toplina.
Svetlo u srcu koje daje smisao životu i toplina dragih ljudi.
To se ne nalazi na jelkama i po prodavnicama. To se nalazi u Onome
Koji je došavši među nas, doneo tajnu.
Otvorimo svoja srca, zavirimo i nađimo svetlo u srcima drugih
Osvetlimo svoj mrak i ponudimo toplinu onima kojima je hladno.
Marijana Ajzenkol
p.s. prigodna foto galerija je u meniju Foto
