Jesenja radionica
Nakon veće pauze u subotu 12. septembra u Franjevačkom samostanu u Zemunu održali smo radionicu sa decom. U planu smo imali film i bojenje pripremljenjih crteža na temu filma. I pored svih napora, naša tehnika nas ovoga puta nije poslužila te nismo mogli da pustimo predviđeni film. Vreme je bilo lepo i odlučili smo da sa decom to popodne provedemo u našoj samostanskoj bašti. Uz lopte, rekete i frizbi, vesli dečji glasovi su za čas ispunili prostor. Igrali su ne samo deca već i mame i bake. Četvorogodišnja devojčica po imenu Ana, stajala je pored svoje mame i u svojoj malenoj ruci držala puža koji je izašao iz svoje kućice i nežno ga milovala. Naš predlog da ga vrati na travu odbila je s napomenom da ga može neko povrediti. Stajala je tako neko vreme a naša pažnja je odlutala na drugu stranu. U sledećem trenutku ugledali smo malu Anu i ostalu decu kako po travi traže puževe i nose ih u kraj bašte na ‘‘bezbedno mesto‘‘. Nije mi jasno kako je ova mala devojčica uspela da potakne decu na takvu akciju. Veče je polako padalo i mi smo se vratili u našu salu na okrepu. Ubrzo nakon toga svako je pošao svojoj kući. Ono što me je potakolo na razmišljanje je gest čistog dečjeg srca koje je primetilo maleno biće pored sebe i priteklo mu u pomoć. Primećujemo li mi odrasli one oko nas, da li ih svojim postupcima povređujemo i da li smo spremni da priteknemo u pomoć je nešto o čemu bi svako od nas trebalo da razmisli.
Marija Galun
Foto galeriju možete pogledati u meniju foto.
