Igra „Suviše smrtni” u prostoru molitve

Kultura i vreme u kome živimo formira i određuje i našu stvarnost.

Drugi vatikanski sabor, između ostalog, doneo je i podrobno promišljanje o kulturi, uviđajući njen veliki značaj. Koncilski oci su prepoznali da „jedino putem kulture, to jest negovanjem prirodnih dobara i vrednosti, se dolazi do potpune čovečnosti.“ Kako svaki čovek pripada nekoj kulturi, ona postaje nezamenljivi činilac njegovog „očovečenja“.

Svojim umom i darovanom slobodom čovek je otvoren (ili bi to trebalo da bude) širokom obzorju stvaralaštva i umetničkog izraza. Stoga je potpuno prirodno da sve oko nas može biti stvaralački prostor. I crkva.

Igra „Suviše smrtni”, autorke (koncepta, koreografije i režije) Shobana Jeyasingh u izvođenju „Shobana Jeyasingh” Dance Company, London, United Kingdom upravo to i svedoči. Pokrenuta sve bržim ritmovima svakodnevice, tragovima koje oni utiskuju u duše, autorka smešta pitanja i dileme o utočištu i traganja za smislom upravo u crkvu. Tako se klupe, na kojima sede vernici pri bogosluženjima, pretvaraju u scenski prostor, dok publika nalazi svoje mesto u predoltarskom prostoru. Kao što je liturgija ili misa znak crkve koja se moli, tako je i ova igra simbol ranjivosti i istrajnosti u ritmu život-smrt-život. To je igra koja postoji u svima nama kao borba i biva najsnažnije prepoznata upravo u prostorima mira, u onim trenucima kada telo prepusti vodstvo misli i obrnuto.

U ovoj igri, nije lako telu da “igra po klupama”. No, nestajući u njima i izdižući se izvođači ne prikazuju samo svoje tehničko majstorstvo i umeće, već igrom daju glas ljudskom životu koji opominje realnošću. Onako kako se telo prilagođava izvođačkim zadacima, tako se isto duša prilagođava i bori sa iskušenjima života. Mislim da je jako važno što se “Suviše smrtni” izvodi upravo u prostoru crkve i što publika posmatra sa oltarskog prostora. Izvođenje liturgije je obrnuto: sveštenik je u oltarskom prostoru, a vernici u klupama. Zato ova igra i jeste povezana sa liturgijom i na svojstven način i umetnički izraz skreće pažnju na ritam udah – izdah u kome živimo i postojimo.

Postoji mnogo načina kako govoriti ili prikazati dileme, traganja i promišljanja o životu. No, samo jedan način nas ne ostavlja ravnodušnima. To je onaj koji naša duša prepoznaje kao vlastiti. On daje smisao našem i tuđem postojanju, jer shvatamo da nismo sami. Igra „Suviše smrtni”, Shobana Jeyasingh je jedan od takvih načina.

Marijana Ajzenkol

Be Sociable, Share!
Duhovna misao

Božja prisutnost

Divno je biti uvijek zajedno s prijateljima, u njihovoj blizini.
Kada sam s tobom, Gospodine, znam da sam u prisutnosti moga Stvoritelja.
Stvorio si me iz ljubavi.
Čak su mi i sve vlasi na glavi izbrojene.
Tvoja je prisutnost, Gospodine, najveće od svega.